Музеј кнеза Павла — разлика између измена

 

== Кнез Павле Карађорђевић ==

 

Страст за колекционирањем уметничких дела, уз личну и државничку потребу да Србију и Југославију уведе у ред просвећених и надасве културних европских држава, усмерила је у једном тренутку кнеза Павла да почне да разишља да од већег дела своје приватне збирке направи једну јавну колекцију доступну домађој и светској публици. Тада се код њега јавила и идеја о формирању једног музеја. Убрзо је [[1929]]. године то постао Музеј савремене уметности, а потом, [[1935]]. и Музеј који је добио његово име. Ово је заправо чест случај међу европском аристрократијом и светским индустријалцима и магнатима који су од својих личних збирки стварали велике музеје, данас надалеко чувене, попут [[Гугенхајм (Алзас)|Гугенхајмовог]] или [[узеј савремене уметности у Њујорку|Музеја савремене уметности у Њујорку]] (у коме је основ колекција [[Рокфелери|породице Рокфелер]]) итд. Кнез Павле је у овој намери имао и неколико великих предности. Најпре је и сам био зналац уметности с обзиром да је био историчар уметности по образовању. Затим, имао је широки круг пријатеља и консултаната који су му помагали у колекционирању, на пример, сер [[Кенет Кларк]], [[Бернард Беренсон]], сер [[Џозеф Давин]] итд, истовремено и великих познавалаца уметности, али и вештих трговаца уметнинама. Најзад, у Београду му је десна рука у овој намери био др Милан Кашанин, дугогодишњи поуздани пријатељ, изванредни зналац уметности, напокон и посвећени директор кнежевих музеја - Музеја савремене уметности и Музеја кнеза Павла. Снажни кнежеви фолантропски пориви изгледа да су успешно компензовали, делом и супституисали његове тешке обавезе Краљевског Намесника, посебно у све драматичнијим унутрашњим и спољнополитичким приликама како се приближавао [[Други светски рат]].