Диона (сателит) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
Поправљене везе: ВојаџерВојаџер 1 користећи Dab solver
Ред 33:
Са својих 1122 км у пречнику, Диона је 15. по величини месец у [[Сунчев систем|Сунчевом систему]], и има већу масу од свих познатих сателита који су мањи од ње. Састоји се углавном од воденог леда, али као трећи најгушћи сателит из Сатурновог система (након Енцелада и Титана, чији густина је повећана за гравитационом компресијом) она мора садржати значајан удео (46%) гушћег материјала као што су силикатне стене. Иако је нешто мања и гушћа, Диона је веома слична [[Реја (месец)|Реји]]. Они имају сличне карактеристике попут албеда и разноврсног терена, као и различиту водећу и пратећу хемисферу. Водећа хемисфера је прекривена кратерима и светле је боје, док се на његовој пратећој хемисфери запажају необичне светле ледене литице.
 
При фотографисању повшине Дионе 1980. сонда [[Војаџер 1]] је снимила праменасте структуре на пратећој хемисфери. Порекло ових облика није било познато, све што се знало је да та материја има високе вредности албеда. Једна од претпоставки је да је убрзо након формирања Диона била геолошки активна, а неки процеси као што је ледени вулканизам променили су већи део њене повшине. Након престанка унутрашње активности дошло је до стварања бројних кратера, превасходно на водећој хемисфери, што је на њој избрисало праменасте структуре. Ипак, ова теорија је одбачена након анализе снимака са сонде [[Касини-Хајгенс|Касини]] 13. децембра 2004. године. Они су показали да су праменови у ствари ледене литице створене тектонским покретима.
 
Ледена површина Дионе састоји се од терена веома испуњеног кратерима, равница нешто мање испуњених кратерима и области са тектонским пукотинама. Поједини кратери достижу до 100 км у пречнику. Већи део терена испуњеног кратерима се налази на пратећој хемисфери, док су равнице на водећој хемисфеери. Будући да на Диони постоји много кратери већих од 35 км могуће је да је она више пута мењала период ротације током бомбардовања астероидима у својој геолошкој историји .
== Галерија ==
{|
|-
|
| [[Датотека: Dione_and_Saturn.jpg|мини|alt=сатурн|Диона и Сатурн]]