Википедија

Ернест Хемингвеј — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
сређивање
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Књижевник
| име = Ернест Хемингвеј
Линија 22 ⟶ 21:
| опис_потписа =
}}
'''Ернест Милер Хемингвеј''' ({{јез-ен|Ernest Miller Hemingway}}; [[Оук Парк (Илиноис)|Оук Парк]], [[21. јул]] [[1899]] — [[Кечум]], [[2. јул]] [[1961]]) је био је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] писац и [[новинар]]. Био је припадник [[Париз|париског]] удружења изгнаника двадесетих година двадесетог века, и један од ветерана [[Први светски рат|Првог светског рата]], који су касније били познати као „изгубљена генерација“. Добио је Пулицерову награду [[1953]]. године за свој роман ''[[Старац и море|]]''Старац и море'']], као и [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]] [[1954]]. године.▼
 
▲'''Ернест Милер Хемингвеј''' ({{јез-ен|Ernest Miller Hemingway}}; [[Оук Парк (Илиноис)|Оук Парк]], [[21. јул]] [[1899]] — [[Кечум]], [[2. јул]] [[1961]]) је био [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] писац и [[новинар]]. Био је припадник [[Париз|париског]] удружења изгнаника двадесетих година двадесетог века, и један од ветерана [[Први светски рат|Првог светског рата]], који су касније били познати као „изгубљена генерација“. Добио је Пулицерову награду [[1953]]. године за свој роман [[Старац и море|''Старац и море'']], као и [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]] [[1954]]. године.
 
Својим посебним начином писања који карактерише шкртост на речима, насупрот стилу његовог књижевног супарника [[Вилијам Фокнер|Вилијама Фокнера]], Хемингвеј је значајно утицао на развој лепе књижевности двадесетог века. Многи његови романи се данас сматрају класичним делима америчке књижевности.
 
== Биографија ==
Хемингвеј је од оца наследио авантуристички дух и немиран темперамент што је врло рано одредило његов животни пут. Није хтео да троши време на стицање универзитетског образовања. Почео је да ради као новинар, открио је свој списатељски дар и писање му је постало животни позив. [[Риболов]] и [[лов]] су му били омиљени хоби. Кад год је путовао, а био је страствени путник, обавезно је носио три ствари: удице, пушку и писаћу машину. Физички снажан, радознао и жедан живота, обишао је [[Европа|Европу]], [[Северна Америка|Америку]], [[Кина|Кину]], [[Африка|Африку]], а живео је у [[Париз]]у, [[Ки Вест (Флорида)|Ки Весту]], и [[Хавана|Хавани]].
 
Активно је учествовао у [[Први светски рат|Првом светском рату]], [[грчко-турски рат (1919—1922)|грчко-турском рату]], [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]] и [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Био је ратни дописник, али и борац, што му је омогућило да стекне огромно искуство и скупи солидну грађу за своје писање.
 
Хемингвеј је волео интензивно живљење које је подразумевало путовања, лов, [[Корида|кориду]], пиће, жене. Истовремено је путовао, ратовао, уживао у лепотама живота и непрекидно писао. Хемингвеј се огласио као писац у Паризу. Када се из рата вратио у Америку, физички и психички рањен на [[Италија|италијанском]] ратишту, није могао да се смири. Уговорио је дописнички рад за један амерички лист, оженио се и вратио се у Париз, који је у то време био средиште књижевног и културног живота старог континента.
 
Ту ћеје ућиушао у круг [[Гертруда Стајн|Гертруде Стајн]] и [[Езра Паунд|Езре Паунда]], који ћесу подржатиподржали Хемингвејеве књижевне амбиције. ОбјавићеОбјавио је ''Три приче и десет писама'' ([[1923]]), ''У наше време'' ([[1924]]) и ''Пролећне бујице'' ([[1926]]). Ове књиге скрећускренуле су пажњу на ново књижевно име, а оно ћеје одједном блеснутиблеснуло 1926. године када излазије изашао један од његових најбољих романа ''Сунце се поново рађа''. То је био роман о људима „изгубљене генерације“ — израз Гертруде Стајн, којим је означена генерација младих која је преживела страхоте светског рата и из њега понела не само физичке него и душевне ожиљке, али и дубоко разочарењеразочарање због изневерених идеала и померених вредности у послератној стварности. Хемингвеј живи,је у том периоду путујепутовао и пишенаписао: ''Збогом оружје'' ([[1929]]), ''Снегови Килиманџара'' ([[1935]]), ''Имати и немати'' ([[1937]]). Искуство из Шпанског грађанског рата преточићепреточио је у роман [[Za kim zvono zvoni|''За ким звона звоне'']] ([[1940]]), још један роман који ћеје освојитиосвојио велики број читалаца и још више учврститиучврстио репутацију Ернеста Хемингвеја као великог писца. Популарности овогаовог романа допринећедопринела је његова [[филм]]ска верзија са [[Гари Купер]]ом и [[Ингрид Бергман]] у улогама Роберта Џордана и Марије. После тога настајенастала је велика пауза ћутања, али интензивног живота и путовања. Године [[1950]]. излазиизашао је роман ''Преко реке па у шуму'', којикога је критика проглашавапрогласила најслабијим делом Ернеста Хемингвеја. То је погодило писца који је [[1952]]. године објављујеобјавио роман ''Старац и море'' и њиме задобијезадобио неподељена признања критике, [[Пулицерова награда|Пулицерову награду]] за књижевност, а [[1954]]. године и [[Нобелова награда|Нобелову награду]]. Када је осетио да му здравље попушта и онемогућава живот какав је желео да живи, извршио је самоубиство ловачком пушком [[1961]]. године, завршивши као и његов отац [[1928]]. године.▼
 
▲Ту ће ући у круг Гертруде Стајн и Езре Паунда, који ће подржати Хемингвејеве књижевне амбиције. Објавиће ''Три приче и десет писама'' ([[1923]]), ''У наше време'' ([[1924]]) и ''Пролећне бујице'' ([[1926]]). Ове књиге скрећу пажњу на ново књижевно име, а оно ће одједном блеснути 1926. године када излази један од његових најбољих романа ''Сунце се поново рађа''. То је био роман о људима „изгубљене генерације“ — израз Гертруде Стајн, којим је означена генерација младих која је преживела страхоте светског рата и из њега понела не само физичке него и душевне ожиљке, али и дубоко разочарење због изневерених идеала и померених вредности у послератној стварности. Хемингвеј живи, путује и пише: ''Збогом оружје'' ([[1929]]), ''Снегови Килиманџара'' ([[1935]]), ''Имати и немати'' ([[1937]]). Искуство из Шпанског грађанског рата преточиће у роман [[Za kim zvono zvoni|''За ким звона звоне'']] ([[1940]]), још један роман који ће освојити велики број читалаца и још више учврстити репутацију Ернеста Хемингвеја као великог писца. Популарности овога романа допринеће његова [[филм]]ска верзија са [[Гари Купер]]ом и [[Ингрид Бергман]] у улогама Роберта Џордана и Марије. После тога настаје велика пауза ћутања, али интензивног живота и путовања. Године [[1950]]. излази роман ''Преко реке па у шуму'', који критика проглашава најслабијим делом Ернеста Хемингвеја. То је погодило писца који [[1952]]. године објављује роман ''Старац и море'' и њиме задобије неподељена признања критике, [[Пулицерова награда|Пулицерову награду]] за књижевност, а [[1954]]. године и [[Нобелова награда|Нобелову награду]]. Када је осетио да му здравље попушта и онемогућава живот какав је желео да живи, извршио је самоубиство ловачком пушком [[1961]]. године, завршивши као и његов отац [[1928]]. године.
 
Постхумно је [[1964]]. године објављена мемоарска проза ''Покретни празник'' - о животу у Паризу и „изгубљеној генерацији“.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ернест_Хемингвеј”