Речник — разлика између измена

Код Срба су почеци лексикографског рада везани за крај 18. века. Међутим, старији штокавски речници настају још у 16. веку. Након [[Велика сеоба народа|Велике сеобе]] под вођством [[Арсеније Чарнојевић|Арсенија Чарнојевића]], писмени део српског становништва је, нашавши се у новој средини, имао потребу за учењем латинског и немачког језика. У предвуковском периоду, колико се зна на основу ''Српске библиографије за новију књижевност 1741–1867.'' [[Стојан Новаковић|С. Новаковића]], било је објављено седам двојезичних речника (четири немачка, два латинска и један грчки). Највећу популарност међу речницима из предвуковског периода има ''Речник мали'', први пут објављен [[1793.]] (а затим и 1806, 1814, 1829, 1937).

Деветнаести век у српској лексикографији обележио је [[Вук Караџић|Вуков]] ''Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма'', објављен први пут [[1818.]] (друго издање – 1852). У њему су реализована језичка и правописна начела за која се Вук залагао. У ''Речнику'' из 1818. године Вук је спровео реформу српског језика. У ''Речнику'', који је био заснован на тршићком говору, Вук је први пут употребио своју азбуку и слова ј, љ, њ, ћ, ђ. У 19. веку [[Ђуро Даничић]] објављује ''Рјечник из књижевних старина српских'', у три свеске (1863–1864. год.). У истом веку започета је и израда ''Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ'' (Речник САНУ), као и ''Rječnika hrvatskoga ili srpskoga jezika JAZU''. Речник САНУ је најобимнији једнојезични описни речник српског језика (тезаурус), који обухвата грађу од Вуковог и Даничићевог времена до данас. Израда овог речника и даље траје. Први том (А – Богољуб) објављен је [[1959.]] године, а 19. том (оцат – петогласник) [[2014.]] године. Када буде био завршен, имаће око 500.000 речи и око 40 томова. ''Речник ЈАЗУ'', први српскохрватски једнојезични речник и уједно једини историјски речник, има 23 тома (око 250.000 речи) и обухвата грађу од најстаријих споменика до Вуковог времена. Прва књига објављена је [[1880.]] године, а последња [[1976.]] године.

У српскохрватски лексикографски ток спада и ''Речник српскохрватскога књижевног језика'', чија су прва два тома заједно урадиле [[Матица српска]] и Матица хрватска. Након објављивања другог тома, посао на речнику наставила је и завршила [[Матица српска]]. Прва књига објављена је [[1967]], а последња [[1976.]] године. Речник има око 150.000 речи (сваки том има око 800 страна). Још једно дело Матице српске јесте ''Речник српскога језика'', једнотомни речник савременог српског језика, који је објављен октобра [[2007.]] године. Речник се састоји из 1561 странице, а у њему је обрађено 85.000 речи.