Ред речи — разлика између измена

нема резимеа измене
(Нова страница: '''Редослед реч''' У лингивстици, типологија редоследа речи се бави проучавањем редоследа си…)
 
У'''Редослед речи''' у [[Лингвистика|лингивстици,]] и типологија редоследа речи себаве бависе проучавањем редоследа [[Синтакса|синтаксичких]] конституената и различитим редоследом речи у језичким конструкцијама. Занимљиве су и корелације између редоследа речи у различитим синтаксичким поддоменима. Примаран редослед речи који је предмет проучавања је конституентни редослед клаузе – променљиви редослед субјекта, објекта И глагола; редослед модификатора (придева – бројних , показних, присвојних И адјункта) у именичкој фрази и редослед прилошких одредби (адвербијала).
'''Редослед реч'''
 
Неки [[Језик|језици]] користе релативно ограничен редослед речи, често се ослањајући на редослед конституената да би пренели важне граматичке информације. Други – често они који преносе граматичке информације кроз инфлексију- допуштају већу флексибилност која се може користити за енкодирање прагматичких информација као што је тематизација односно фокус. Већина језика има устаљени редослед речи, а ако постоје други редоследи, они се сматрају “маркираним”.
 
У лингивстици, типологија редоследа речи се бави проучавањем редоследа синтаксичких конституената и различитим редоследом речи у језичким конструкцијама. Занимљиве су и корелације између редоследа речи у различитим синтаксичким поддоменима. Примаран редослед речи који је предмет проучавања је конституентни редослед клаузе – променљиви редослед субјекта, објекта И глагола; редослед модификатора (придева – бројних , показних, присвојних И адјункта) у именичкој фрази и редослед прилошких одредби (адвербијала).
Неки језици користе релативно ограничен редослед речи, често се ослањајући на редослед конституената да би пренели важне граматичке информације. Други – често они који преносе граматичке информације кроз инфлексију- допуштају већу флексибилност која се може користити за енкодирање прагматичких информација као што је тематизација односно фокус. Већина језика има устаљени редослед речи, а ако постоје други редоследи, они се сматрају “маркираним”.
Већина језика који имају номинатив и акузатив – које имају именице које чине доминантну врсти речи и клаузе које укључују субјекат и објекат – дефинишу конституентски редослед речи у погледу финитног глагола (Г) и његових аргумената, субјекта (С) И објекта (О).
Постоји шест теоретски могућих основних редоследа речи за реченицу са прелазним глаголом: ''Субјекат-предикат-објекат (СПО);Субјекат-објекат-предикат (СОП); Предикат-субјекат-објекат (ПСО); предикат-објекат-субјекат (ПОС); објекат-субјекат-предикат (ОСП); Објекат-предикат-субјекат (ОПС)''.
==Налажење основног конституента редоследа речи==
 
Студија [[Мареј Гелман|Мареја Гелмана]] и [[Мерит Рален|Мерита Ралена]], који се надовезује на радове из компаративне лингивстике, тврди да је дистрибуција речи у језицима света првобитно била СОП. Овај рад упоређује истраживање о 2135 речи са “претпостављеним филогенетским дрветом” језика, закључујући да промене у редоследу речи прате одређене путање И да пренос редоследа речи у великој мери вертикалан ( тј. прати филогенетско дрво предака) насупрот хоризонталном (просторном тј. Дифузијом. Према овој анализи најскорији предак тренутно познатиних језика се до скоро користио И преко њега се трасира цела еволутивна путања редоследа речи у већини случајева.
24

измене