Ред речи — разлика између измена

750 бајтова додато ,  пре 5 година
нема резимеа измене
'''Редослед речи''' у [[Лингвистика|лингивстици]] и типологија редоследа речи баве се проучавањем редоследа [[Синтакса|синтаксичких]] конституената и различитим редоследом речи у језичким конструкцијама. Занимљиве су и корелације између редоследа речи у различитим синтаксичким поддоменима. Примаран редослед речи који је предмет проучавања је конституентни редослед клаузе – променљиви редослед субјекта, објекта И глагола; редослед модификатора (придева – бројних , показних, присвојних И адјункта) у именичкој фрази и редослед прилошких одредби (адвербијала).
 
Неки [[Језик|језици]] користе релативно ограничен редослед речи, често се ослањајући на редослед конституената да би пренели важне граматичке информације. Други – често они који преносе граматичке информације кроз инфлексију- допуштају већу флексибилност која се може користити за енкодирање прагматичких информација као што је тематизација односно фокус. Већина језика има устаљени редослед речи,<ref name="Comrie, 1981">Comrie, 1981</ref> а ако постоје други редоследи, они се сматрају “маркираним”.<ref>{{cite book|last=Sakel |first=Jeanette |date=2015 |title=Study Skills for Linguistics |url=https://books.google.com/books?id=zZesBwAAQBAJ&pg=PA61&lpg=PA61&dq=linguistics+marked+word+order&source=bl&ots=DTMn8uSWDq&sig=r-njTL5Ur2N540nm_XvVxcQWSto&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjWvNCm-czKAhWJdD4KHTRWBiA4ChDoAQgpMAM#v=onepage&q=linguistics%20marked%20word%20order&f=false |publisher=Routledge |page=61}}</ref>
 
Већина језика који имају номинатив и акузатив – које имају именице које чине доминантну врсти речи и клаузе које укључују субјекат и објекат – дефинишу конституентски редослед речи у погледу финитног глагола (Г) и његових аргумената, субјекта (С) И објекта (О).<ref>Hengeveld, Kees (1992). ''Non-verbal predication''. Berlin: Mouton de Gruyter.</ref><ref>{{cite journal | last1 = Sasse | first1 = H.J. | year = 1993 | title = Das Nomen – eine universelle Kategorie? | url = | journal = Sprachtypologie und Universalienforschung | volume = 46 | issue = | page = 3 }}</ref><ref>Jan Rijkhoff (2007) "Word Classes"
''Language and Linguistics Compass'' 1 (6) , 709–726 {{doi|10.1111/j.1749-818X.2007.00030.x}}</ref><ref>Rijkhoff, Jan (2004), "The Noun Phrase", Oxford University Press, ISBN 0-19-926964-5
</ref>
 
Већина језика који имају номинатив и акузатив – које имају именице које чине доминантну врсти речи и клаузе које укључују субјекат и објекат – дефинишу конституентски редослед речи у погледу финитног глагола (Г) и његових аргумената, субјекта (С) И објекта (О).
Постоји шест теоретски могућих основних редоследа речи за реченицу са прелазним глаголом: ''Субјекат-предикат-објекат (СПО);Субјекат-објекат-предикат (СОП); Предикат-субјекат-објекат (ПСО); предикат-објекат-субјекат (ПОС); објекат-субјекат-предикат (ОСП); Објекат-предикат-субјекат (ОПС)''.
Велика већина светских језика има редослед или ''СПО'' или ''СОП'', са много мањим али И даље знаћајним процентом ''ПСО'' редоследа. Преостала три редоследа су изузетно ретка, при чему је ''ПОС'' нешто чешћи од ''ОСП'', а ''ОПС'' знатно ређи од претходно наведених редоследа.<ref>Russel S.Tomlin;1986;Basic word order: Functional principles;London:Croom Helm</ref>
 
==Налажење основног конституента редоследа речи==
 
==Референце==
{{reflist}}
 
[[Категорија:Граматика]]
<ref>Some languages use relatively restrictive word order, often relying on the order of constituents to convey important grammatical information. Others—often those that convey grammatical information through inflection—allow more flexibility, which can be used to encode pragmatic information such as topicalisation or focus. Most languages, however, have a preferred word order</ref>
24

измене