Хасанагиница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{друго значење|истоимени филм|[[Хасанагиница (филм)]]}}
[[Датотека:Asanaginica_prvo_izdanje.jpg|мини|300п|десно|Прво писмено издање Хасанагинице [[1774]]. у делу [[Алберто Фортис|Алберта Фортиса]] „Путовања по Далмацији“.]]
'''Хасанагиница''' је [[срби|српска]] народна [[балада]] из Босне, која је настала између [[1646]]. и [[1649]]. у [[Имотски|Имотској крајини]] и преносила се са колена на колена по Имотском и околини, постојећи тако у усменом облику, док ју није записао [[1774]]. године [[Италија|италијански]] путописац и [[етнографија|етнограф]] [[Алберто Фортис]]<ref name="Историја књижевности за први разред средње школе">[[Јован Деретић]], Злата Бојовић, Марија Митровић; ''Историја књижевности за први разред средње школе''; Завод за уџбенике; Београд, 2010, стр. 93;</ref> називајући је „морлачка балада“. Записана је писмом у великој мери базираном на [[Бохоричица|бохоричици]].
 
Први пут је објављена у његовој књизи „Путовања по Далмацији“. Од тог тренутка су се почели низати преводи ове песме на разним светским језицима. Велики умови тога времена као [[Гете]] ([[1777]]) <ref name="Историја књижевности за први разред средње школе"/>, [[Волтер Скот]] ([[1798]]), [[Александар Пушкин|Александар Сергејевич Пушкин]] ([[1835]]), [[Адам Мицкјевич]] ([[1841]]) су само нека од имена која су преводила „Хасанагиницу“.
Ред 9:
 
Мотив је обрађен једноставно и концизно, пажљиво одабраним појединостима, без превише коментара и објашњења детаља и појединости. Певач и не улази дубље у објашњење разлога појединих поступака и права на такве поступке. Из тих разлога потребно је пажљиво посматрати понашање личности, али исто тако знати и многе појединости старинских схватања, такозване патријархалне етике, да би се разумела трагика мајке петоро деце.
 
У мотиву се виде и специфичности исламске вере и [[Бошњаци|бошњачких]] патријархалних схватања онога времена, па је потребно потребно имати и извесно знање из тих области.
 
== Сиже ==