Википедија

Буљкески динар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
допуна увода
Нема описа измене
Ред 1:
'''Буљкески динар''' била је монета која је после [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], у периоду од 1945. до 1949. године, коришћена као средство плаћања у [[Грчка општина у Војводини|Грчкој општини у Војводини]], у саставу [[ФНР Југославија|ФНР Југославије]]. Ова привремена аутохтона заједница, била је екстериторијална комуна Грчке [[Маглић (Бачки Петровац)|у селу Буљкес (данашњи Маглић)]], у околини Бачког Петровца. У њој су важили грчки законски прописи, и систем новчаница, које је влада ФНР Југославија признавала.<ref>Milan Ristović ''Eksperiment Buljkes: „grčka republika”" u Jugoslaviji 1945-1949.'' Godišnjak za društvenu istoriju, godina IV, sveska 2-3, Beograd, 1997.</ref>
 
Ово изузеће из јурисдикције једне државе, укључујући и штампање и оптицај новчаница унутар једне суверене државе био је без преседана и куриозитет у државничкој пракси у СР Југославији (наследници ФНР и СФР Југославије), све до увођења 1999. године и увођења у оптицај Нана Косову и Метохији и Црној Гори немачке марке (а потом и евра) као привремене званичне валуте.<ref>{{cite web|first=|last=|title=Paralelne valute u Crnoj Gori I mi marku volimo, no trpimo|url=http://www.vreme.co.rs/arhiva_html/461/01.html|publisher=Vreme broj 461, 6. novembar 1999.|accessdate=4. 11. 2016|author=Velizar Brajović|coauthors=Vladimir Milovanović}}</ref>
== Предуслови ==
Када су се до октобра 1944. године, Немци евакуисали из Грчке, [[Народноослободилачка војска Грчке]] (ЕЛАС) контролисала је око две трећине земље. На конференцијама одржаним у септембру 1944. она је учествовала у изради договора о уједињењу, са супретстављеним групама отпора и владом у егзилу, послератној Грачкој влади. Када је нова влада наредила да се ЕЛАС разоружа, ова група је то одбила, због чега је дошло до избијање непријатељстава и отпочела је борба ЕЛАСА са осталим покретаима отпора, а особито против паравојних формација колаборационистичке владе у Атини. Његово политичко крило ЕАМ почео је са нападима на ЕДЕС под оптужбама за колаборацију са окупаторима. Но прави разлог је био власт, ЕЛАС је био свестан ситуације да ће иза рата ЕДЕС уз помоћ Британаца обезбедити војну надмоћ. У том тренутку ЕДЕС је имао око 3.000 бораца, а ЕЛАС је имао снагу равну Грчкој националној армији. Мањи окршаји одвили су се у Епиру, где је је ЕДЕС имао главно упориште свог покрета, касније је долазило до бизарних тријангуларних битака између ЕЛАС-а, ЕДАС-а и Немаца. Све је то навело британске агенте да преговорима нприклоне зараћене стране на такозвани споразум о прекиду ватре из Плаке. Међутим тај споразум је раскинут убиством вође ривалског мањег покрета отпора ЕККА - Димитриоса Псароса у до данас неразјашњеним околностима (тај догађај је и дан данас у Грчкој предмет жестоких полемика и сукоба).
 
Варкиским мировним споразум од 12. фебруара, 1945. године, требао је да доведе до капитулације неколико хиљада најрадикалнијих чланова ЕЛАС. Нова ситуација приморале је комунисте да; започну герилски рат (који су комунисти водили од 1946. године, и који је трајао до 1949. године) или емигрирају. Већина емиграната изабрала је Југославију као своје одредиште где су се придружили већ постојећим избегличким групама, док су остали отишли ​​у БугарскојБугарску и АлбанијиАлбанију. Већина њих су били припадници ЕЛАС-а из граничнимграничних области, претежно Грци, али и бројни Македонци.
Пријем и стални кампови у ФНР Југославији организовани су за емигранте и избеглице, пре свега на територији Народне Републике Македоније. Један од тих логора био је у Куманову. Из овог логора 1.454 лица пребачено је у Војводину 25. маја. ОвеОва групегрупа, заједно са дошљацима, била је језгро из којег је настала [[Грчка општина у Војводини]] у околини Новог Сада, у бившем немачком селу Буљкес.
== Буљкески динар као средство плаћања ==
Самоизолована Грчкагрчка заједница избеглица, у коју је било тешко ући и тешко из ње изаћи, наметнуло је Одбору Буљкеске општине, да преузима мере које су предузимале и друге „аутономне владе” у свету, да штампан свој новац. Тако је настао буљкески динар, као легално средство плаћања, који је штампан у месној штампарији у Буљкесу. У оптицају у овој „општини” биле су новчанице у укупном износу од 9.253.255 динара. Количина буљкеског динара била је једнака укупном збиру зараде свих запослених у „општини”.<ref name=autogenerated2/>
 
Ова емисија новца помогла да се створи резервна југословенска валуте која је коришћена у продавницама у селу.<ref name=autogenerated2/>
 
И поред намера владе ФНРЈ да се Буљкес укључи у планиранскепланске циљевациљеве југословенске привреде и задатак у оквиру петогодишњег плана, које је село добило, то није реализовано. Покушај да се направи економски самодовољна заједница, која би ослободила југословенске власти од великих трошкова одржавања, ускоро се показалопоказао неизводљивонеизводљив, упркос релативно великим површинама под пољопривредним културама. Радионице у селу су функционисале преко Главног одбора Аутономне Покрајине Војводине, али никада нису платиле порез на добит у износу од 5 милиона динара, само за 1948. годинегодину. Зато се, снабдевање храном, одећом, обућом и другим потрепштинама, одвијало јако отежано и рестриктивно преко ВојскеЈугословенске Југославијеармије, Србије и војвођанских власти, Црвеног крста и других извора.
 
Емисијом сопственог новца (који није важио као средство плаћања ван овог села), за плаћање плата радника, Одбор је желео да принуди раднике да раде и буљкески динар зарађују у Буљкесу. На овај начин, радник је био „...„принуђенпринуђен да сав свој новац троши у Буљкесу, на робу која му је продавана и то по врло високим ценама”". Одбор је захваљући овој уредби имао велику суму 12.527.757 динара на банковном рачуну.
 
== Новчанице у оптицају ==
У оптицају су биле новчанице са потписима ... у апоенима 1,{{напомена|Постојање апоена од 1 динар није потврђено.}} 10, 20, 50, 100, 500, 1000, динара.<ref>[http://blog.dnevnik.hr/hrvatskanumizmatika/2011/11/1629649377/novcanice-grcke-republike-u-jugoslaviji-3-papirni-novac-prognanih-grka-u-mjestu-buljkes-maglic-u-jugoslaviji.html ''Hrvatska numizmatika Novčanice grčke republike u Jugoslaviji (3) - Papirni novac prognanih Grka u mjestu Buljkes (Maglić) u Jugoslaviji'']</ref>
Новчанице које су носиле ознаку...., биле су са потписима .... биле су оптицају до 1949. године, када су коначно Грчка општина у војводини угашена.<ref name=autogenerated2>Jürgen Klotz, Darko Berger i Ranko Mandić: ''Das Papiergeld der Exil-Griechen im jugoslawischen Bulkes (Maglic)'', 1. izdanje, Klotz Papermoney Publications, 2005</ref>
{{multiple image|align=center|total_width=750|image1=Buljkeski dinar.jpg|width1=100|height1=65|image2=Buljkeski-dinar.jpg|width2=100|height2=65|caption1=Лице новчанице од 10 динара.<ref name=autogenerated2/>|caption2=Лице новчанице од 100 динара са сликом „жетва”.<ref name=autogenerated2/>}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Буљкески_динар”