Манастир Осовица — разлика између измена

м
Враћене измене 93.142.67.206 (разговор) на последњу измену корисника 77.243.22.97
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 93.142.67.206 (разговор) на последњу измену корисника 77.243.22.97
Ред 18:
[[Манастир]] се обнавља на темељима некадашњег манастира.<ref>[http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Na-temeljima-Osovice-nice-novi-manastir/42940.html Глас српске/На темељима Осовице ниче нови манастир]</ref> Темељи манастира откривени су 2003. године на локалитету Манастириште поред речице [[Осовице]] на [[Мотајица|Мотајици]]. Старост темеља се датира на крај [[13. век|13.]] или почетак [[14. век]]а.
 
Стари манастир је припадао области [[Усора (област)|Усора]], која је била под влашћу [[Стефан Владислав II|Владислава Другог]], сина [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]]. Први пут је рушен почетком [[16. век]]а, касније више пута обнављан током [[17. век]]а, када је опустео све до 2003. године, када је започета његова обнова.
Повијест:
 
Манастир Осовица се у многим документима помиње заједно са [[Манастир Ступље|манастиром Ступље]], а судбина манастира је уско повезана са манастиром Ступље јер су заједно и пострадали у Аустријско-турским ратовима који су на овим теренима вођени током 17. и 18. века. Након разарања манастира [[муслимани]] су се населили на овом терену, тј. подручју јужно од [[Сава|Саве]], која је била природна граница дуго времена.
1285 – 1316
 
У [[Манастир Гомионица|манастиру Гомионица]] је сачуван манастирски печат манастира Осовице.
Oбласти Усоре и Соли је управљао краљ Драгутин Немањић – (преподобни монах Теоктист) задужбинар већине православних манастира на простору овог дијела Босне христоносне. Највјероватније ктитор Благовјештењске обитељи манастира Осовице.
1330
 
Обнова манастира започета [[2003]]. године са благословом [[Јефрем Милутиновић|епископа бањалучког Јефрема]] је још у току. Гради се [[Црква (грађевина)|црква]], [[Конак (објекат)|конак]], трпезарија.
Манастирски печат са натписом: IС + ХС образ Благовјести Пресвете Богородице љета 1330 манастира Осовица.
XVI
 
Рачански или Беочински помјаник помиње јеромонаха Исаију и монахе Ефтимија и Аксентија осовичке.
1604
 
Опширни попис босанског санџака (Tapu Tahrir Defteri) помиње калуђера Аврама који баштини посјед у Горњој Лепеници.
1612
 
Помиње се да је Минеј, који се данас налази у славонском манастиру Ораховица преписан у храму Светог Николе у манастиру Липље у вријеме преосвећеног митрополита дабарског господина Теодора и свечесног осовичког игумана господина Христофора јеромонаха и свечесног липљанског старца господина Герасима јеромонаха.
1616
 
У запису на липљанском Псалтиру, штампаном у Венецији 1570. године, налазимо да је у манастиру Осовици те године рукоположен у чин „попа“ (јеромонаха) јерођакон Симеон.
1689
 
Завршeн аустро – турски рат, аустријанци се повукли преко Саве, а турци попалили све наше светиње, међу којима је била и Осовица са забраном обнављања због српског учествовања на страни аустрије.
1800
 
Кобашки бег који је носио титулу капетана продао последњи камен манастирске цркве и конака у Славонски кобаш за изградњу аустријских кућа и помоћних објеката.
1850
 
На мјесто самог манастира кобашки бег је населио српске породице из Илове давши им дио манастирског посједа у власништво да би се затро сваки траг о постојању некада славног манастира Осовице (Манастирице).
1918
 
Прота Тома Анђелић парох дервентски биљежи да су аустроугари приликом анексије Босне и Херцеговине однијели комплетну библиотеку црквене општине Дервента у којој су се чували стари и вриједни рукописи из манастира у Мотајици Осовице.
1964
 
По Божјем промислу породице насељене на самом манастиришту селе се у сусједна села, а мјесто гдје је некад била светиња остаје поново слободно.
2003
 
Свештеник Славиша Топић и Верољуб Малетић проналазе темеље историјског манастира Осовица.
2008
 
Почиње са сређивањем локалитета. По благослову Владике Јефрема монах Доситеј прелази из манастира Липље у Осовицу. На Ваведење Пресвете Богородице Епископ Јефрем је извршио освећење привременог манастирског конака са капелом.
2010
 
На дан успомене Светог великомученика Прокопија Епископ Јефрем осветио темеље манастирског храма и конака са зимском капелом.
2013
 
На празник Благовјести Пресвете Богородице Еписком Јефрем је осветио капелу Светог великомученика Прокопија. А на дан светог великомученика Прокопија у манастиру Осовица су служили Епископи: бањалучки Јефрем, сремски Василије и банатски Никанор и том приликом, у присуству више хиљада вјерника, осветили звоник са капелом Светог Николаја мирликијског чији су ктитори браћа Владица и Зоран Лемић из Бањалуке. Исте године у манастир Осовицу по благослову Епископа Јефрема долазе јеромонах Теофил из манастира Ступље и монахиња Јелена из манастира Моштанице. Доласком јеромонаха Теофила почињe редован богослужбени живот манастира.
== Референце ==
{{reflist}}
Линија 72 ⟶ 33:
* [http://www.manastirosovica.com/ Манастир Осовица]
* [http://manastir-rmanj.org/index.php/2013-07-21-14-16-13/manastirske-novosti/148-liturgija-osovica-arhimandrit-serafim Света Литургија у манастиру Осовица]
 
* [ http://www.manastirosovica.com/]
{{Манастири Епархије бањалучке}}
{{DEFAULTSORT:Манастир Осовица}}