Vanćelijska tečnost — разлика између измена

м
Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене)
[[DatotekaДатотека:Cellular Fluid Content.jpg|thumb|350px|Sastav vanćelijske tečnosti kod čoveka]]
 
'''Vanćelijska tečnost''' ([[engleski jezik|eng.]] ''Extracelular fluid'': '''ECF''') – ili ''ekstracelularna tečnost'' i ''zapremina vanćelijske tečnosti'' – obično je termin koji označava sve [[telesna tečnost|telesne tečnosti]] izvan ćelija. Ostatak se zove [[intračelijska tečnost]] (ICF). ECF i ICF su dve glavne komponente telesnih tečnosti.<ref name=<"Alberts">{{cite book|author=Alberts B. | display-authors=etal |year=2002|title= Molecular Biology of the Cell, 4th Ed.|publisher= Garland Science|isbn=0-8153-4072-9}}</ref><ref name=<"Alberts">{{cite book|author=Alberts B. | display-authors=etal |year=2002|title= Molecular Biology of the Cell, 4th Ed.|publisher= Garland Science|isbn=0-8153-4072-9}}</ref><ref name = “Campbell“>{{cite book |author = Campbell N. A. | display-authors=etal |year=2008 |title=Biology |edition = 8th |publisher=Person International Edition |location = San Francisco |isbn=978-0-321-53616-7 }}</ref><ref name=“Sofradzija“>{{cite book |author= Sofradžija A. |author2= Šoljan D. |author3= Hadžiselimović R. |year= 2004|title= Biologija 1.|publisher= Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-686-8}}</ref><ref name="Međedović">{{cite book|author=Međedović S. |author2= Maslić E. |author3= Hadžiselimović R.|year=2002|title=Biologija 2. |publisher=Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-222-6}}</ref>
 
Kod nekih životinja, uključujući [[sisar]]e, ECF se mogu podeliti u dva glavna potkompartmenta, [[intersticijska tečnost]] i [[krvna plazma]], koje čine najmanje 97% sadržaja. Vanćelijska tečnost sadrži i [[Transćelijska tečnost|transćelijsku tečnost]], koja je zastupljena sa oko 2,5%. Ona takođe uključuje besćelijski dio [[limfa|limfe]] prema samoj logici definicije, iako se u rasprevama o ECF limfa obično tretira kao zanemarljiva ili implicitno je trpaju zajedno sa intersticijalnim tečnosti. Jedan od načina gledanja na ECF je da ima "dve komponente, plazmatsku i limfnu kao sistem za isporuku i intersticijsku tečnost za razmenu rastvora''.<ref name="pmid_19817339">{{Citation |last=Canavan |first=A |last2=Arant |first2=BS Jr |year=2009 |title=Diagnosis and management of dehydration in children |journal=Am Fam Physician |volume=80 |issue=7 |pages=692–696 |pmid=19817339 |doi= |url=http://www.aafp.org/afp/2009/1001/p692.pdf |postscript=.}}</ref> Kod ljudi, normalna koncentracija [[glukoza|glukoze]] u vanćelijskoj tečnosti je regulisana [[homeostaza|homeostazom]] i iznosi oko 5 [[molaritet |mM]], a [[pH]] je stabilno odrežen [[pufer|puferskim rastvorom]] na oko 7,4. Obim ECF je obično 15 &nbsp;L, od kojih je 12 &nbsp;L intersticijska tečnost, a 3 &nbsp;L je plazma. Intersticijska tečnost čini 16% telesne težine osobe, a krvna plazma 4%.
 
== Funkcija ==
Vanćelijska tečnost, u kombinaciji sa intraćelijskom, pomaže u kontroli kretanja vode i [[elektrolit]]a u celom telu. U cilju održavanja osmotske ravnoteže, vanćelijske pregrade u telu sisara moraju biti u stanju da izbace i upijaju vodu i iz okruženja. Za održavanje homeostaze, takođe se moraju razmenjivati anorganski joni ECF i vanjskog okruženja. Ova razmena ide preko specijaliziranih epitelnih ćelija i u procesu filtracije u [[bubrezi]]ma. Vanćelijska tečnost omogućava ravnotežu rastvora između spoljašnjosti i unutrašnjosti ćelije, ili može proizvesti gradijent (koji se obično koristi za pokretanje [[difuzija|difuzije]], [[osmoza|osmoze]], olakšane difuzije, [[aktivni transport|aktivnog transporta]], itd). Protok krvi dovodi kiseonik do arteriola, kapilara i venula i odnosi otpadne produkate metabolizma. Druga važna funkcija tečnosti u organima je filtracija plazme preko mikrocirkulacije u intersticijskim limfnim pregradama ECF. Ovaj tok regulišu višestruki mehanizmi i distribuiraju ECF između volumena plazme i intersticijskih limfnih delova.<ref name=“Hadži-Masl“>{{cite book |author=Hadžiselimović R. |author2= Maslić E. |year= 1996 |title=Biologija 1|publisher=Federecija Bosne i Hercegovine – Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta|place= Sarajevo}}</ref><ref name= “Campbell“ /><ref name=“Sofradzija 2“>{{cite book|author=Sofradžija A. |author2= Šoljan D. |author3= Hadžiselimović R. |year= 2004|title= Biologija 1.|publisher= Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-686-8}}</ref><ref name="Međedović">{{cite book|author=Međedović S. |author2= Maslić E. |author3= Hadžiselimović R.|year=2002|title=Biologija 2. |publisher=Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-222-6}}</ref><ref name=“Hadži-Masl 2“>{{cite book|author=Hadžiselimović R. |author2= Maslić E. |year= 1996|title=Biologija 1|publisher=Federecija Bosne i Hercegovine – Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta|place= Sarajevo}}</ref><ref name="Bajrović">{{Cite book |editor = Bajrović K |editor2= Jevrić-Čaušević A. |editor3= Hadžiselimović R. |title=Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju|publisher=Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo|year=2005|isbn= 9958-9344-1-8}}</ref>
 
== Sastav ==
* '''Glavni [[katjon]]i''':
** [[Natrijum]] (Na<sup>+</sup> = 136–145 mEq/L)
** [[Kalijum]] (K<sup>+</sup> = 3,5–5,5 mEq/L)
** [[Kalcijum]] (Ca<sup>2+</sup> = 2,2–2,6 mEq/L)
* '''Glavi [[anjon]]i''':
** [[Hlor]] (Cl<sup>−</sup> = 99–109 mEq/L)
** [[Bikarbonat]] (HCO<sub>3</sub><sup>−</sup> 22–26 mM)
 
U poređenju sa unutarćelijskom, vanćelijska tečnost je siromašna u [[protein]]ima.
* '''Jonski sastav''':
** Na<sup>+</sup> 150 (mM)
** K<sup>+</sup> 5 (mM)
** Cl<sup>−</sup> 110 (mM)
 
== Opis ==
Vanćelijske tečnosti su telesne tečnosti koja se ne nalazi u ćelijama. Često je luče ćelije radi održavanja konstantnog okruženja pri mobilnim opereracijama.
 
== Rsprostranjenje ==
Ljudska vanćelijska tečnost se nalazi u [[krv]]i, [[limfa|limfi]], telesnim šupljinama koje su obložene seroznim membranama, šupljinama i kanalima [[mozak|mozga]] i [[kičmena moždina|kičmene moždine]], [[mišić]]ima i drugim telesnim [[tkivo|tkivima]].
 
== Sastavnice - supkompartmenti ==
* [[Intersticijska tečnost]] – vanćelijska tečnosti oblaže većinu tkiva, isključujući tečnosti unutar limfnih i krvnih sudova.
* [[Krvna plazma]] – žuta ili sivo-žuta, sadrži proteinsku tečnost i deo krvi u kojoj je obično suspenzija krvnih zrnaca i trombocita.
 
== Vidi još ==
* [[Limfa]]
* [[Perilimfa]]
* [[Endolimfa]]
* [[Limfa]]
* [[Unutarćelijska tečnost]]
 
== Reference ==
== Spoljašnje veze ==
{{Commons|Extracelular fluid}}
* [http://www.britannica.com/EBchecked/topic/199041/extracellular-fluid Britannica.com]
* [http://www.biology-online.org/dictionary/Extracellular_fluid Biology-online.org]
 
[[Категорија:Цитологија]]
363.220

измена