Стара Грчка — разлика између измена

Супротно у Атини је монархија забрањена [[683. п. н. е.]], а [[Солон]]ове реформе увеле су полу уставни састав аристократске владавине. Аристократе је заменила тиранија [[Пизистрат]]а и његових синова, који су град учинили великом поморском и трговачком силом. Кад су Пизистрати збачени, [[Клистен из Атине|Клистен]] је утемељио прву светску [[Атинска демократија|демократију]] ([[500. п. н. е.]]) чију власт је имало веће свих мушких грађана. Ово није била права демократија какву познајемо из каснијег доба Перикла, Делског савеза и Атинског Поморског савеза, али је дефинитивно била клица идеје која ће се касније развити у читав систем.

Десет година касније Даријев наследник [[Ксеркс I]] послао је копном знатно већу силу. Спартански краљ [[Леонида I|Леонида]] зауставио га је код [[Термопилска битка|Термопила]]. Леонида је поражен, а Ксеркс је наставио напредовање према Атици гдје је освојио и спалио Атину. Атињани су претходно напустили град склонивши се на острво [[Саламина (острво)|Саламину]] и под водством [[Темистокле|Темистокла]] су поразили персијску морнарицу у [[Битка код Саламине (480. п. н. е.)|бици код Саламине]]. Годину дана касније Грци су под вођством Спартанца [[ПаусанијеПаусанија (спартански краљ)|Паусанија]] поразили персијску војску код [[битка код Платеје|Платеје]], захваљујући вештој тактици Паусаније да пошаље остатак флоте који је Грчка имала на острву Делосу, на Јонску обалу, да подбуни Јонске Грке, како би натерао персијског војсковођу Мардонија, да део трупа одмах пошаље кући да то спрече, а са остатком да што брже победи Грке. Међутим, није успео ни у једном од ова два наума.