Епископ горњокарловачки Лукијан (Мушицки) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 217.17.108.74 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot
Ред 26:
 
== Биографија ==
Основну школу је учио у прелепом[[Темерин]]у, гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Сегедин]]у, а права и филозофију у [[Пешта|Пешти]]. По завршеним студијама постаје администратор митрополијске канцеларије у [[Сремски Карловци|Карловцима]], наставник богословије и, пошто се закалуђерио, архимандрит манастира [[Шишатовац|Шишатовца]]. Од 1828. до смрти био је владика Карловачкога владичанства са седиштем у Плашком. У Војној крајини су постојале школе на немачком, а он је отворио прве школе на српском језику у [[Плашки|Плашком]], [[Шкаре|Шкарама]], [[Зрмања (Грачац)|Зрмањи]] и [[Мутилић]]у. Умро је као владика у [[Плашки|Плашком]].
 
Мушицки је био један од најобразованијих писаца свога времена. Поред грчког и латинског, он зна неколико европских језика и познаје скоро све веће песнике античког и новог доба. Његови омиљени песници су: [[Фридрих Готлиб Клопшток]], чувени немачки песник, писац „Месијаде“, Давид „псалмопјевац“ и нарочито [[Хорације]], чију је поетику (''Ars poetica'') знао наизуст. Он од Хорација узима метричке облике, хвалбену и свечану речитост и први међу Србима почиње да ствара уметничку поезију у духу и руху псевдокласичне поезије европске. Он сам каже да подражава „Флаку“ и сматра као велики успех што може на српском језику певати по латинским метричким обрасцима.
Ред 38:
Живећи у доба [[Вук Стефановић Караџић|Вукове]] реформе језика и правописа, Мушицки се бавио и питањем језика. Он је за слово ''ј'' и уноси у српску азбуку слово ''ђ'', изјашњава се за народни језик, али као црквени човек он је и за рускословенски:
 
{{цитат|Словенски, српскисербски језик — два су пута, К једној цели воде нас.}}
Он налази да рускословенски језик треба да остане језик цркве и науке, а народни за народ и популарну књижевност.