Трибањ — разлика између измена

После три дана мучења, заточеници су транспортовани бродом до логора Слано на Пагу. Логор је подигнут током маја месеца 1941. године, ''на голом камену'', површине око 1.500 m², окруженом бодљикавом жицом. Командант логора био је Иван Девчић Пивац из Луковог Шугарја, уједно и заповедник 13. усташке бојне.

 

 

{{навод|Међу нама је било доста жена, нејаке дјеце и стараца. Мога стрица Дмитра, који је био стар 78 година и слаб на ногама, вукли су за браду кад није могао ходати. На путу до наше цркве искористила сам прилику и побјегла у планину и у једној се јами скривала два дана. Пет дана сам се скривала у јамама, а пет ноћи пјешачила док нисам дошла у Обровац. У Обровцу сам остала 11 дана, а онда сам скупа с још неколико стотина Личана превезена у Задар. Када сам рујна 1941. из Задра дошла у наше село, у цркви сам видјела крваве трагове. У поповој кући сам нашла нешто одјеће моје браће која су тада страдала. Одјећа је била крвава. Ја сам је покупила, однијела и закопала у земљу. Чула сам од једних рибара из Кали како су једног дана, вукући мрежу негдје близу отока Пага, извукли 13 лешева, међу којима су препознали леш Максима Пољака пок. Симе, који је страдао о Илињу 1941.|Милица (Јандре) Бабац|}}

{{навод|Познато ми је из властитог опажања да су усташе почетком липња 1941. па даље, кроз два до три мјесеца, догонили народ пјешице и камионима из Госпића у Карлобаг, а из Карлобага на оток Паг, у Слану. Превозили су народ дан и ноћ. Народ цијелог мјеста Карлобага, као и ближе и даље околине, говорио је да су усташе интерниране људе у логору Слана тукли и клали. Колико је народа потучено, није ми познато, али је свакако морало бити много.|Јуре Томљеновић из Карлобага|}}

 

# АЛЕКСА Павла БАБАЦ

# ЈЕЛЕНА Алексе БАБАЦ