Мртвачки плес — разлика између измена

 

[[Датотека:Danse macabre hrastovlje.JPG|1000px|мини|центар|Мртвачки плес из из цркве св. Тројице у Храстовљу, 1490.]]

 

Почетком 16. века дешавају се промене у иконографији ове теме, које се превасходно запажају у штампаним верзијама Мртвачког плеса. Број ликова расте, а поред уобичајених представника друштвене хијерархије појављује се већи број жена и неколико представника животних доба. Мртвачки плес се све чешће конципира као низ појединачних сцена у којима леш или скелет напада живог затеченог у за овога типичној, свакодневној ситуацији. Радња се смешта у одговарајући амбијент, чиме се нарушава јединство простора карактеристично за представе настале у 15. веку. Социјална [[сатира]] је оштрија, а у представама насталим у [[Протестантска реформација|реформацији]] наклоњеним срединама антиклерикализам долази до пуног изражаја, као у Мртвачком плесу [[Никлаус Мануел Дојч|Никлауса Мануела Дојча]], насликаном на Гробљу доминиканаца у [[Берн]]у (1514—1526). Текст и даље прати илустрације, иако више није неопходан за њихово разумевање.