Википедија

Feliks Mileker — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м razne ispravke
Ред 24:
 
Od [[1878]]. godine je radio u [[Bela Crkva|Beloj Crkvi]] kao učitelj. Tu je službovao do [[1883]]. godine, kada prelazi u Vršac. Godine [[1885]]. povereno mu je vođenje [[Biblioteka|Biblioteke]], a [[1894]]. postavljen je za kustosa Gradskog muzeja u Vršcu. Godine [[1899]]. pozvan je u [[Budimpešta|Budimpeštu]] na tečaj za rukovodioce muzeja, prvenstveno za rad u arheološkim zbirkama.
[[File:Vršac museum artefacts, kings award to Milleker, 1923.png|thumb|190px170px|left|Ukaz kralja [[Aleksandar I Karađorđević|Aleksandra I Karađorđevića]] da se Srećko Mileker za svoje zasluge nauci odlikuje ordenom Svetog Save]]
Mileker 1921. počinje sa objavljivanjem serije malih [[monografija]] o prošlosti [[Banat]]a i njegovoj kulturnoj istoriji pod nazivom ''-{Banater Bücherei}-''. Ove sveske su izdavane sve do 1942, a ukupno je objavljeno 73 broja, od kojih je sam Mileker napisao 59. Mileker je svoj prvi rad objavio [[1879]]. godine pod naslovom ''-{Werscnetz im letztem Tiirken Kriege una Jakob Hennemann}-'' (''Vršac za vreme poslednjeg turskog rata i Jakob Heneman'').
 
Ред 32:
* ''Povesnica slobodne kraljeve varoši Vršca'' ([[1886]]). Knjiga je objavljena u dva toma, istovremeno na tri jezika: [[srpski|srpskom]], [[nemački|nemačkom]] i [[mađarski jezik|mađarskom]], a izašla je povodom milenijuma [[Ugarska|Ugarske]].
* ''-{Délmagyarország régisegleletei a Honfoglalás elotti időkből}-'' (''Starine Južne Ugarske do vremena zauzeća zemlje''). To je iscrpan [[arheologija|arheološki]] katastar, objavljen prvo u nastavcima u časopisu ''-{Történelmi és régészeti értesitő}-'' u vremenu od [[1896]]. do [[1906]]. godine.
* ''-{Vattinai östelepőstelep}-'' (''Praistorijsko naselje u [[Vatin]]u'') objavljeno je [[1905]]. godine.
* ''-{Délmagyarország középkori földrajza}-'' (''Srednjovekovna geografija Južne Ugarske''). Ovo delo je takođe prethodno objavljeno u nekoliko nastavaka u ''-{Tört. és rég. ért.}-'' a kao posebna knjiga u dva toma [[1915]]. godine.
* Letopisi opšina [[Podunavska oblast|Podunavske oblasti]] - -{II}- banatski deo. [[Pančevo]], [[1929]]. pp. 103-183.
* ''VorgescnicnteVorgeschichte aesaus Banats'' (''Praistorija Banata''). Ova studija predstavlja sintezu Milekerovog rada na [[arheologija|arheologiji]]. Objavljena je u četiri nastavka, u ''Starinaru'' od [[1937]]. do [[1940]]. godine. Poslednji deo o [[gvozdeno doba|gvozdenom dobu]] je nedovršen u rukopisu.
 
==Doprinosi i legat==
[[File:Vršac museum artefacts, Felix Milleker at Vatin archeological dig 1893.jpg|thumb|350px330px|Prva arheološka istraživanja Feliksa Milekera na lokalitetu u Vatinu 1893.]]Rezultati Milekerovih radova su na nivou svoga vremena i u skladu sa tadašnjim normativima i dostignućima nauke. Muzej koji je osnovao i vodio od samog početka pa do svoje smrti izgradio je kao istraživačku ustanovu sa bogatim zbirkama, naročito arheološkom koja zauzima značajno mesto na jugu Karpatskog basena, pa je stoga često u središtu pažnje arheologa širom [[Evropa|Evrope]].
 
{{Citat obicni|Prošlošću rodnog mi mesta bavim se još od 1877. Pogdekoji zanimljivi historijski podaci, na koje naiđoh, doveli su me na misao, da pokušam da ih u celini saberem.}}
Ред 48:
 
== Literatura ==
* Dušan Belča, Javor Rašajski, Ivan Kalnak: ''-{Vršac foreverForever}-'', Vršac, 2006.
 
== Vidi još ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Feliks_Mileker”