Када процесор добавља податке из -{RAM}--а, треба му просечно око 60 наносекунди. Како микропроцесор ради пуно брже (у циклусима од 2 -{ns}-) значи да губи јако пунопурачунара временаили чекајућиодговарајућим натехничким податкеиновацијама. изУ -{RAM}--а.овом Проблемслучају, хијерархијска организација меморије, показала се појавиокао збогидеална несразмерностијер ује повећањудодавањем брзинемалог радакапацитета измеђубрзе процесорамеморије (-{SRAM}- технологије) требало убрзати велику количину споре и мање скупе меморије. Наиме,Тако већије бројна компонентисамом напроцесору јединициуграђен површинетзв. интегрисаног-{L1}- склопакеш, резултујемала већиммеморија повећањемчији брзинесадржај радаса локације процесора упреузима односуједнако набрзо као и из својих меморијурегистара, а даизван бипроцесора уграђује се нау некирачунарски начинсистем донеклетзв. анулирала-{L2}- такеш, разликабрза меморија у брзиникоји измеђусе брзогсмешта микропроцесорадео иподатака спорихиз [[RAM (меморија)|RAM]]-а иза осталихкоје компонентисе рачунала,претпоставља уводида сеће их процесор убрзо затражити. -{L2}- кеш меморијаотприлике је дупло бржи од RAM-a.
Због тога је требало постојећи састав системске меморије побољшати или уградњом брже меморије, што би значајно поскупило цену рачунара или одговарајућим техничким иновацијама. У овом случају, хијерархијска организација меморије, показала се као идеална јер је додавањем малог капацитета брзе меморије (-{SRAM}- технологије) требало убрзати велику количину споре и мање скупе меморије. Тако је на самом процесору уграђен тзв. -{L1}- кеш, мала меморија чији садржај са локације процесора преузима једнако брзо као и из својих регистара, а изван процесора уграђује се у рачунарски систем тзв. -{L2}- кеш, брза меморија у који се смешта део података из [[RAM (меморија)|RAM]]-а за које се претпоставља да ће их процесор убрзо затражити. -{L2}- кеш отприлике је дупло бржи од RAM-a.
