Угљеша Мрњавчевић — разлика између измена

м
м (Робот: додато {{Authority control}})
У Серску државу продрла је и византијска установа васељенских судија. Ова установа је у Византији створена 1329. године, током владавине Андроника III Палеолога. Састојао се од четири члана, два саветодавна и два свештена. Колегијум је вршио надзор над правосуђем читавог Царства. Поред Цариграда, васељенске судије постојале су и у Солуну, Трапезунду, Лемносу, Мореји, а појављују се и у Серу. У Серској држави васељенске судије се први пут помињу у судском акту из 1365. године, последњем који сведочи о владавини царице Јелене. Дакле, институција васељенских судија уведена је између 1360. и 1365. године<ref>Острогорски (1965). стр. 86.-90</ref>.
 
Серска држава је од Византије преузела и улогу сената који, међутим, није имао значајнију улогу. Институција сената уведена је такође између 1360. и 1365. године. Сенат је окупљао световне великодостојнике Серске државе. Ови представници се у званичним документима наводе као "дворани моћног и светог господара пресрећног деспота"<ref>{{harvnb|Острогорски|1965|pp=91}}</ref>. Важно место заузимао је и серски кефалија. Функцију кефалије је 1360. године обављао [[Димитрије Комнин Евдемонојан|Комнин Евдемонојоан]] који је по доласку Угљеше на власт вршио функцију васељенског судије. У првим годинама Угљешине владавине место кефалије заузима [[Радослав Торник]], припадник византијско-јерменске породице Торник. Радослава Торника Константин Јиречек изједначује са Радославом Повиком, братом Душановог логотета Ђурђа и [[Милош Повић|Милоша Повика]]. Торник је последњи серски кефалија који је документован<ref>{{harvnb|Острогорски|1965|pp=93}}</ref>.
 
== Види још ==