Радомир Бугарски — разлика између измена

Радомир је био пети син бугарског цара Јована Владислава и његове жене [[Марија (жена Јована Владислава)|Марије]]. Имао је четворицу старије браће ([[Пресијан II Бугарски|Пресијана]], [[Арон (син Јована Владислава)|Арона]], [[Алусијан|Алусијана]]а и [[Трајан Бугарски|Трајана]]) и сестру [[Катарина Бугарска|Катарину]] (која се касније удала за византијског цара [[Исак I Комнин|Исака Комнина]]). О именима Радомира и Трајана сазнајемо на основу допуне [[Михаило Деволски|Михаила Деволског]]. Радомир је, заједно са браћом, одведен као заробљеник у Цариград након очеве погибије 1018. године у рату са [[Василије II Бугароубица|Василијем Бугароубицом]]. Као и његова браћа, и Радомир је интегрисан у редове византијског племства и одведен на исток где се морао борити са Турцима Селџуцима. О томе нам обавештења даје [[Ана Комнина]] у својој [[Алексијада|Алексијади]]. Она бележи да су Радомира заробили [[Селџуци]] и да је он током дуготрајног заробљеништва научио њихов језик. Радомир је учествовао у великој [[Битка код Левуниона|бици код Левуниона]] у којој је [[Алексије Комнин]] разбио [[Печенези|Печенеге]]. Последњи пут се помиње 1097. године када га је Алексије Комнин послао, заједно са [[Боемунд Тарентски|Боемундом Тарентским]], да преговара са турским бранитељима Никеје око предаје града ([[Први крсташки рат]]).