Канџи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Правилна транскрипција јапанских речи на српски језик |
||
Ред 1:
{{друго значење3|
{{Јапанска писма}}
'''
== Историја ==
Ред 15:
* 榊 – сакаки (''sakaki'' – „дрво сакаки, врста камелије”)
* 畑 – хатаке (''hatake'' – „поље усева”)
* 辻 –
* 働 – до; хатара (ку) (''dō''; ''hatara(ku)'' – „рад”)
Ред 32:
* 變 → 変 – хен; ка (вару) (''hen''; ''ka(waru)'' – „промена”)
Кју-
Постоје и кинески карактери који се користе као фонетски у јапанском (当て字 –
== Читање ==
=== Он'јоми ===
Он'јоми (音読み) су знаци чији је изговор заснован на јапанској апроксимацији кинеског изговора знака у време када је ушао у употребу. Неки канџи-знаци су дошли у јапански из различитих делова Кине у различито време, тако да имају вишеструке онјоми (као и вишеструка значења). Насупрот овоме, васеј канџи уопште немају онјоми.
На пример,
Онјоми су фонолошки карактеристични по томе што теже ка једнослоговном изговору, јер сваки знак представља један кинески слог. Ипак, ако занемаримо акцентуацију, већина кинеских слогова (посебно из средњокинеског, код којег су завршни плозивни сугласници били чешћи некада него данас) није се уклапала у начешћи систем слогова сугласник-самогласник у класичном јапанском. Тако је већина онјоми сачињена од два слога, од којих је други најчешће продужени самогласник из првог (односно '''и''' ако је у првом '''е''' и '''у''' ако је у првом '''о''', због фонолошких промена током векова) или је један од слогова ку, ки, цу, чи или слоговно н, јер подсећају на завршне сугласнике у средњокинеском.
Онјоми се примарно јављају у сложеницама од више канџи-знакова (нпр. 熟語 –
=== Кунјоми ===
Кунјоми (訓読み) је читање канџи-знакова засновано на изговору изворне јапанске речи или јаматокотоба (''yamatokotoba''), изговора који апроксимира значење кинеског знака када је уведен. Као и код онјомија и код кунјомија може постојати више различитих читања
На пример, канџи за исток (東), има онјоми изговор то (''tō''). Али, Јапанци су већ имали реч за „исток”, која се изговарала хигаши (''higashi'') и некада азума (''azuma''). Тако се канџи 東 чита кунјоми изговором. Ипак,
Кунјоми карактерише строга структура сугласник-самогласник (некада слог почиње самогласником), сличну суседним [[Полинежански језици|полинежанским језицима]]. Већина именица или придева кунјоми су два или три слога дуги, док је кунјоми глагол најчешће слог или два дуг (не рачунајући [[хирагана]] суфиксе зване [[окуригана]] иако се они сматрају делом читања).
Ред 58:
Неке канџи имају и мање позната читања звана [[нанори]] (''nanori''), која се најчешће користе за имена особа и најсличнија су кунјоми изговору. Називи места такође некада користе нанори (или, понекад, јединствена читања која се другде не могу срести).
Гикун (義訓 – ''Gikun'') је читање
Многи
=== Када користити које читање ===
Подела на онјоми и кунјоми се може чинити арбитрарном и непотребно тешком за некога ко учи јапански. Речи сличних концепата, као што су „исток” (東), „север” (北) и „североисток” (東北) могу имати потпуно различите изговоре: кунјоми за прва два су хигаши (''higashi'') и кита (''kita''), док је онјоми за трећи тохоку (''tōhoku''). Ипак, ситуација није ништа више компликована него што су је то случај са изговором слова и речи у [[Енглески језик|енглеском језику]].
Ситуацију донекле компликује то што постоје два правила за одређивање изговора одређене канџи у датом контексту. Прво, и најлакше, важи за канџи који се јављају у сложеницама и скоро увек се читају са онјоми. Ова врста речи се некада назива џукуго (熟語 – ''jukugo''). На пример, 情報 –
Друго, канџи који стоји сам и односно, написан само уз кана, не уз други канџи – се чита према кунјоми. Заједно са својим [[окуригана]], ако постоји, њихова основна функција је или именица или деклинован придев или глагол: на пример, 月 цуки (''tsuki'') „месец”; 情け насаке (''nasake'') „симпатија”; 赤い
Постоје бројни изузеци од оба правила. 赤金 акакане (''akakane'') „бакар”; 日傘 хигаса (''higasa'') „сунцобран” као и познато 神風 камиказе (''kamikaze'') „божански ветар” користе кунјоми иако су просте
Још компликација уноси чињеница да
Постоје и
Нека од познатих места, укључујући и [[Токио]] (東京 – ''Tōkyō'') и сâм [[Јапан]] (日本 – Нихон [''Nihon''] или ређе Нипон [''Nippon'']) се читају са онјоми; али, називи велике већине јапанских места се читају са кунјоми (大阪 – Осака [''Ōsaka'']; 青森 – Аомори [''Aomori'']; 箱根 – Хаконе [''Hakone'']). Презимена се такође читају са кунјоми (山田 – Јамада [''Yamada'']; 田中 – Танака [''Tanaka'']; 鈴木 – Сузуки [''Suzuki'']). Лична имена, иако се не сматрају
=== Помоћ при изговору ===
[[Датотека:Kimi_Ga_Yo_-_Furigana.jpg|десно|100п|Пример фуригана знакова (плаво) на тексту јапанске химне]]
Због могућности грешке, изговор
На слици десно је дат пример примењених фуригана на тексту [[Kimi ga yo|јапанске химне]]. Сви
== Правописна реформа ==
Након [[Други светски рат|II светског рата]], 1946. године, јапанска влада је донела више закона о [[ортографија|ортографским]] реформама писма.
Неки знаци су упрошћени и они се називају
Године [[1946]]. јапанска влада је саставила листу од 1850
Званичне листе канџи су:
* Основни
*
*
*
== Остало ==
Идеограм за понављање (々) се користи за множину; изговара се као да је претходин канџи написан двапут заредом..
Јапанска влада прописује тест познат као Тест способности у јапанском
==
== Спољашње везе ==
| |||