Владимир Расате — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox9}}; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje kutijice sa wikidate; козметичке измене
Ред 1:
{{Инфокутија владар
| име = {{PAGENAME}}Владимир Расате
| слика = {{#Property:P18}}
| опис_слике =
| пуно_име =
| датум_рођења = {{#Property:P569}}
| место_рођења = {{#Property:P19}}
| држава_рођења =
| датум_смрти = {{#Property:P570}}
| место_смрти = {{#Property:P20}}
| држава_смрти =
| сахрањен =
| функција =
| владавина =
| претходник = {{#Property:P155}}
| наследник = {{#Property:P156}}
| династија = [[{{#Property:P53}}]]
| отац = [[{{#Property:P22}}Борис I]]
| мајка = [[{{#Property:P25}}]]
| супружник = {{#Property:P26}}
| деца = {{#Property:P40}}
}}
'''Владимир Расате''' ({{јез-буг|Владимир Расате}}) био је [[Бугарска|бугарски]] владар од 889. до 893. године.
 
== Биографија ==
Владимиров отац био је [[Борис I]]. Након повлачења Бориса у манастир, Владимир је постао кнез Бугарске (889. година). Владимир је био најстарији Борисов син, вероватно једини који је рођен као паган. Према [[Константин VII Порфирогенит|Константину VII Порфирогенету]], Владимир је учествовао у бугарском нападу на Србију који се догодио још пре покрштавања Бугарске. О Владимировој владавини има мало података. Године 892. склопио је савез са источнофраначким краљем [[Арнулф Карантанијски|Арнулфом Карантанијским]] против [[Великоморавска кнежевина|Великоморавске кнежевине]]. Савез је био уперен и против Византије са којом је Великоморавска била у савезу.
 
Владимир се памти по покушају да искорени хришћанство у Бугарској. Константин Преславски бележи да је Владимир уништавао храмове и прогонио свештенике јер их је сматрао византијским шпијунима и непријатељима бугарске слободе. Борис је 893. године напустио манастир и свргнуо сина. Ослепио га је и утамничио, а на престо поставио свога другог сина, [[Симеон I|Симеона]]. О Владимиру након 893. године нема података у историјским изворима.
 
== Извори ==
* Yordan Andreev, Ivan Lazarov, Plamen Pavlov, Koy koy e v srednovekovna Balgariya, Sofia 1999