Бока которска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
уклањање референцираног а додавање нерефернцираног садржаја |
||
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Boka Kotorska-E-14631.JPG|мини|десно|400п|Снимак Боке которске из сателита]]
'''Бока которска''',<!-- НИЈЕ Бока Которска, в. П2010 (272. стр.) --> или скраћено '''Бока''', историјска је географска област која се налази у [[Црна Гора|Црној Гори]] и представља [[залив]] [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Залив је дубоко зашао под литице [[Ловћен]]а (1.654 м) и [[Орјен]]а (1.894 м). Почиње [[Херцегновски залив|Херцегновским заливом]], који се сужава у [[Кумборски теснац]], њиме прелази у [[Тиватски залив]], па кроз [[пролаз Вериге]] улази у [[Рисански залив|Рисански]] и [[Которски залив]]. Већа насеља у Боки су: [[Њивице]], [[Игало]], [[Херцег Нови]], [[Савина]], [[Мељине]], [[Зеленика]], [[Кумбор]], [[Ђеновићи]], [[Баошићи]], [[Бијела (Херцег Нови)|Бијела]], [[Каменари (Херцег Нови)|Каменари]], [[Костањица]], [[Морињ (Црна Гора)|Морињ]], [[Рисан]], [[Пераст]], [[Љута (Котор)|Љута]], [[Доброта (насеље)|Доброта]], [[Котор]], [[Шкаљари]], [[Муо]], [[Прчањ]], [[Столив|Доњи Столив]], [[Столив|Горњи Столив]], [[Лепетани|Лепетане]], [[Доња Ластва]], [[Горња Ластва]], [[Тиват]], [[Кртоли]], [[Луштица]], [[Росе]], а између њих је још десетак малих насеља.
У Боки которској постоји и девет острва: [[Михољска превлака|Превлака]], [[Мамула (острво)|Мамула]] и [[Острво Ваведење]] на самом улазу у [[Бококоторски залив]], [[Госпа од Милости]], [[Sveti Marko (ostrvo)|Свети Марко]] и [[Михољска превлака|Острво Цвијећа]], [[Зановетни Шкољиц]] у Тиватском заливу, те [[Кртоли|Кртољска]] увала, а [[Госпа од Шкрпјела]] и [[Свети Ђорђе (острво)|Свети Ђорђе]] у Рисанском заливу.
Линија 12 ⟶ 9:
Боку которску су прославили храбри поморци, вешти мајстори, градитељи, многи истакнути умни људи. Има славну историју — од [[Грчка|грчких]] колонија, преко [[Илири|Илира]], [[Римско царство|Рима]], [[Византијско царство|Византије]], [[Историја Србије у средњем веку|српских средњовековних држава]] ([[Дукља]], [[Историја Србије у средњем веку|Србија]] и [[Босна у средњем веку|Босна]]) до [[Турци|Турака]], Млечана (в. [[Млетачка република]]), [[Русија|Руса]], [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] и [[Аустрија|Аустрије]]. Сви су имали амбиције да њоме господаре. [[Поморство]] је била основа живота и дало је печат великом културном наслеђу. У [[17. век|17.]] и [[18. век]]у Бока је имала преко 300 бродова дуге пловидбе и до 300 мањих, који су годишње зарађивали 200.000 млетачких златника. Пераштани су у [[16. век]]у имали поморску школу (Наутика) на гласу, а у њој су школовали морнаре и за руског цара [[Петар Велики|Петра Великог]].
=== Природа ===
Идући од пучинског мора према планинском залеђу налазе се [[продор Оштро]], између [[Рт Оштро|рта Оштро]] и [[Луштица|полуострва Луштице]], затим [[Херцег Нови|Херцегновски]] или [[Топлански залив]], који се преко [[Кумборски теснац|Кумборског теснаца]] везује за [[Тиват]]ски залив. Из Тиватског залива пролази се кроз теснац [[Вериге]] према [[Рисан]]ском заливу на западу и [[Котор]]ском заливу према истоку. Од улаза у Боку до Котора простире се пловна линија дугачка 33 километра. Улаз у залив широк је 3 километра, док ширина Верига није већа од 300 метара. Спољашњи продор Боке је усечен у Витаљинско-луштички гребен, а унутрашњи у Девесиљско-врмачки гребен. У рељефу залива Боке истичу се две удолине, које се пружају од северозапада ка југоистоку. Спољашња удолина је Суторинско-грбаљска и у њој се налази Топланско-тиватски залив, а унутрашња удолина је Морињско-которска и у њој се налази Рисанско-которски залив. По истом правцу пружају се и оба гребена. Удолине се састоје од млађих, [[палеоген]]ских стена, док су оба гребена изграђена од [[мезозоик|мезозоичких]] [[кречњак]]а.<ref>[[Јован Ђ. Марковић|Марковић, Јован]]. ''Географске области [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]''.</ref>
Линија 22 ⟶ 19:
Плодно земљиште, погодна клима и мале надморске висине утичу да удолине буду покривене разним природним и културним добрима. [[Девесиљско-врмачки гребен]] се састоји од глиновитих кречњака који услед распадања дају обиље глине. Његови највиши делови су под [[листопадна вегетација|листопадном вегетацијом]], а спољашњи и нижи делови под [[зимзелено жбуње|зимзеленим жбуњем]]. У долинама и увалама има [[Црвеница|црвенице]] на којој расту медитеранске културе.
=== Становништво и привреда ===
Бока је одавно настањена. У њој се налазе археолошки споменици из предримског и римског времена. У [[1. век]]у Бока је припадала провинцији [[Далмација (римска провинција)|Далмацији]]. Историја Боке у ствари почиње око [[288]]. године нове ере, оснивањем илирског насеља ''-{Rhiziniuma}-'' (Рисна). У Боки су се до доласка [[Словени|Словена]] смењивали [[Антички Рим|Римљани]], [[Византијци]] и [[Готи]]. После су Боком владали [[Немањићи]] и босански краљ [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I]]. Бока је тридесетак година била и самостална, а Котор је био [[република]].
У морско-копненом делу Боке, са површином од око 400 км², живи око 25.000 становника, што значи да просечна густина износи 64 ст./км².
За привреду Боке развијенија индустрија има већи значај од рударства. Око Херцег Новог има [[боксит]]а, а код Котора [[Манган|мангана]]. У Боки се експлоатише [[мермер]]. Кречњак Верига је жилав, али подесан за обраду. Представља одличан грађевински материјал, који је поред осталог послужио и у изради [[Марков трг|Марковог трга у Венецији]].{{чињеница|date=08. 2016.}}
== Историја ==
{{такође погледајте|Бока которска након пада Млетачке републике|Побуна морнара у Боки которској}}
[[Датотека:Preromanske crkvene gradjevine u Boki Kotorskoj 2.jpg |мини|десно|230п|Прероманске црквене грађевине у Боки которској: из [[9. век]]а (1) и из [[10. век|10]]/[[11. век]]а (2)]]
У доба Аустроугарске двојне монархије, Бока которска је била двојезичка територија, на којој су од 1867. до 1918. године службени језици били [[Италијански језик|италијански]] (доминантан језик у числеиталијанској<!--?--> Далмацији) и [[Српски језик|српски]].<ref>[http://dracevica.tripod.com/broj3.htm ''Драчевица'']. бр. 3. Приступљено 17. 1. 2013.</ref>
== Становништво ==
У региону Боке которске (узет је појам општина које припадају заливу) релативну националну већину чине [[Срби]], апсолутном већином се прича [[српски језик]], а апсолутна већина становништва припада [[Српска православна црква|Српској православној цркви]].
{{Графикон постоци
|ширина=300px
|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|2003.]]<ref>Књига 1: ''Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима''. Републички завод за статистику, Подгорица. септембар {{page|year=2004|isbn=86-84433-00-9|pages=}}.</ref>
|позадина=#ddd
|позиција=mid
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|blue|9969|49.28}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци]]|yellow|7447|36.81}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|red|2441|12.07}}
{{Врста са постотком|непознато|green|372|1.83}}
}}
{{Графикон постоци
|ширина=300px
|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Црној Гори|2011.]]<ref>[http://www.monstat.org/userfiles/file/popis2011/saopstenje/saopstenje(1).pdf Завод за статистику Црне Горе, Монстат — Попис становништва у Црној Гори 2011. године]</ref>
|позадина=#ddd
|позиција=mid
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|blue|26435|39.17}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци]]|yellow|26108|38.68}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|red|4519|6.69}}
{{Врста са постотком|остали|green|10434|15.46}}
}}
== Галерија слика ==
Линија 126 ⟶ 63:
Boka oldmap.gif|Стара карта Боке
Islands Perast.JPG|Острва у близини Пераста
Cathedral Kotor.JPG
StaraBjelila.jpg|Кртољска обала, Стара Бјелила
1912 Herceg Novi Srpski Soko.jpg|[[Српски Соко]] ([[Херцег Нови]]), јавна вежба на [[Манастир Савина|Савини]] (28. 8.<!-- било 28/8? --> 1912)
Panorama Kotora.jpg|[[Котор]]
Nosjnja_Krtoljska_-_kraj_IXX_-_01.jpg|[[Ношња]] [[Бокељ]]а из [[19. век]]а
</gallery>
| |||