Бока которска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
додавање Матица Боке уклањање неисправних веза |
Нема описа измене |
||
Ред 33:
У средњем веку Боком су владали [[Немањићи]] и босански краљ [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I]]. Бока је тридесетак година била и самостална, а Котор је био [[република]].{{чињеница|date=11. 2016.}}
===
[[Млетачка република]] је суверено владала Боком преко 350 година.<ref name="СајтМатицаБока">[http://maticaboke.org/me/category/bokeska-povjesnica Лична карта Матице Боке]</ref>
{{такође погледајте|Бока которска након пада Млетачке републике|Бокељски устанак|Херцеговачко-бокељски устанак|Побуна морнара у Боки которској|Земљотрес у Црној Гори 1979.}}▼
=== Пад Млетачке републике и смене власти===
{{такође погледајте|Бока которска након пада Млетачке републике|Кампоформијски мир|Тилзитски мир}}
Падом Млетачке републике 1797. у веома кратком периоду до [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] 1814/15 г. Бока је промјенила 5 окупационих политичких управа. [[Кампоформијски мир|Кампоформиским миром]] 1797. године Бока је додијељена Аустрији и то је прва окупација Боке од Аустрије. Послије пораза Наполеона и протјеривања Француза из Боке, указала се прилика да се двије тадашње покрајине Бока и Црна Гора уједине на основу претходно одржаних скупштина и образују заједничку владу од 9 Бокеља и 9 Црногораца и прогласе уједињење Боке и Црне Горе 29. 10. 1813. године. На челу владе или Централне комисије (како се звала) био је [[Петар I Петровић Његош]], док је Покрајински савјет имао 30 Бокеља и 9 представника Црне Горе. Цетињски Владика био је духовни старјешина свих православних Бокеља за читаво вријеме Млетачке и Турске управе. Он је рукополагао бокељске свјештенике и калуђере и вршио је духовну јурисдикцију у Боки.<ref name="СајтМатицаБока"></ref>
=== Аустријска власт ===
▲{{такође погледајте
Због великог утицаја цетињских владика на духовни и културни живот Бокеља, Аустрија је 1820 године укинула његову духовну власт у Боки и пренјела духовну јурисдикцију на [[Епархија далматинска|православно-далматинског Епископа у Далмацији]] са сједиштем у Задру.<ref name="СајтМатицаБока"></ref>
У доба Аустроугарске двојне монархије, Бока которска је била двојезичка територија, на којој су од 1867. до 1918. године службени језици били [[Италијански језик|италијански]] (доминантан језик у числеиталијанској<!--?--> Далмацији) и [[Српски језик|српски]].<ref>[http://dracevica.tripod.com/broj3.htm ''Драчевица'']. бр. 3. Приступљено 17. 1. 2013.</ref>
=== Југославија ===
{{такође погледајте|Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења|Земљотрес у Црној Гори 1979.}}
== Становништво ==
| |||