Односи Србије и Црне Горе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
/* Слике *Медова, Братски сусрет генерала Јанка Вукотића и Бојовића
Ред 3:
 
== Историја односа ==
{{главни чланак|Велика источна криза|Анексиона криза|Балкански савез|Балкански ратови|Српско-црногорска офанзива у Босну|Мојковачка битка|Подгоричка скупштина}}
 
=== Пад под турску власт у 15. веку ===
Црна Гора је била дио [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], све док није освајањем југа Србије (доцније под називом [[Стара Србија]]) од стране [[Османско царство|Османлија]] [[1455]]. године, одвојена од остатка земље. У то вријеме била је под влашћу [[Бранковићи|Бранковића]]. Из ове диобе потиче настанак двије одвојене државе - савремене Србије и Црне Горе, које су биле одвојене више од три и по вијека, што је довело до стварања извјесних разлика међу њима, али и очувавања постојећих духовних и културних истовјетности. [[Црнојевићи]] су добро осјетили турску најезду и окренули се [[Венеција|Венецијанској републици]] за заштиту. Србија је коначно окупирана од стране Османлијске империје падом [[Смедерево|Смедерева]] у вријеме [[Котроманићи|Котроманића]] [[1459]]. године, а правно је у потпуности опстанак њених династа и велможа у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]] престао [[1537]]. године. Црна Гора је наставила да живи као посљедњи неосвојени дјелић старе српске средњовјековне монархије, чувајући њене култове и насљеђе, све до [[1496]]. године, када пада под контролу Османског царства, које је и формално укида [[1499]]. године и присваја [[Скадарски санџак|Скадарском санџаку]].
 
=== Обнова Србије и односи са Црном Гором ===
{{главни чланак|Српска револуција|Велика источна криза}}
 
[[Први српски устанак|Првим српским устанком]] почиње процес стварања српске државе центриран у шумадијским крајевима под вођством [[Карађорђе Петровић|Ђорђа Петровића Карађорђа]], и одмах по избијању и ту почињу планови о границама обновљене српске државе. 1809. године српски устаници побуђују велики дио данашње Црне Горе, знатно већи него што је тада и био слободан, дижући и [[Васојевићи|Васојевиће]] на буну.
 
У та времена буђења националне свијести, одвија се и црногорско национално буђење али под српским именом, нижу се разне
 
{{wikisource|Начертаније књаза Николе и књаза Михаила 1866. године}}
Најочигледнији корак ка уједињењу Србије и Црне Горе у једну државу су направљени склапањем Тајног споразума од [[27. септембар|27. септембра]] [[1866]]. У ту сврху влада Србије је послала [[Милан Пироћанац|Милана Пироћанца]] по споразуму на Цетиње.
 
=== Односи Краљевине Србије и Црне Горе ===
{{главни чланак|Велика источна криза|Анексиона криза|Балкански савез|Балкански ратови|Српско-црногорска офанзива у Босну|Мојковачка битка|Подгоричка скупштина}}
Поводом проглашења Црне Горе за краљевину на Цетиње је допутовала и делегација Србије на челу са престолонасљедником [[Александар I Карађорђевић|Александром Карађорђевићем]], краљевим унуком. У делегацији краљевине Србије налазио се и генерал [[Степа Степановић]], командант 9-ог пешадијског пука који је носио име књаза Николе I Петровића Његоша.<ref>НАРОДНА СТРАНКА У КЊАЖЕВИНИ И КРАЉЕВИНИ ЦРНОЈ ГОРИ 1906 - 1918. ПРИЛОГ ПОЧЕЦИМА ПАРЛАМЕНТАРИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ, Јован Б. Маркуш</ref>