Мунцимир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 14:
| владавина =
| претходник = {{#Property:P155}}
| наследник = {{#Property:P156}}[[Томислав I Трпимировић]]
| династија = [[Трпимировићи]]
| отац = [[{{#Property:P22}}]]
Ред 26:
 
== Биографија ==
Мунцимир је 892. на месту кнеза наследио [[Бранимир Хрватски|Бранимира]], вративши династију Трпимировића на престо. Владао је из Биаћа код [[Трогир]]а (данас у [[Каштела|Каштели]]). Мунцими је преузео контролу над Хрватском и владао је независно и од [[Папа|папе]] и [[Византијско царство|BВизантијеBизантије]] ка ''divino munere Croatorum dux'' (уз Божју помо, [[Списак хрватских владара|кнез Хрвата]]).<ref name=MuncimirCharter>Codex Diplomaticus Regni Croatiæ, Dalamatiæ et Slavoniæ, Vol I, p. 23</ref>
 
Кнез Мунцимир је вратио [[Сплитско-макарска надбискупија|Сплитској надбискупији]] земљу коју јој је Бранимир одузео и даривао [[Нинска бискупијаНинскојбискупија|Нинској бискупији]]. У његовој повељи, у којој он потврђује очеве одлуке о црквеним земљама, први пут се види организација кнежевог двора. Исто тако први пут се помиње владарски печат (''anulo'').<ref name=MuncimirCharter/>
 
Током његове владавине постојала је значајна активност [[Мађари|Мађара]] у близини његове кнежевине. Крајем 9. века Мађари су прешли [[Карпати|Карпате]] и дошли у [[Панонска низија|Панонску низију]].<ref>Gyula Kristó, Encyclopedia of the Early Hungarian History - 9-14th centuries</ref> Они су напали северну Италију и такође поразили Панонска кнежвинапанонског кнеза [[Браслав (кнез)|Браслава]] и тако угрозили Хрватску. Током Мунцимирове владавине, прогнани српски кнез [[Петар Гојниковић]] из династије [[Властимировићи|Властимировића]] који се склонио у Хрватску, вратио се у [[Рашка|Рашку]] и тамо преузео власт. Кнез Петар је протерао своје рођаке који су претендовали на српски престо: [[Прибислав Мутимировић|Прибислава]], [[Бран Мутимировић|Брана]] и [[Стефан Мутимировић|Стефан]]; које је Мунцимир примио и ставио под своју заштиту.<ref>[[De administrando imperio]], XXXII. О Србима и земљи у којој сада станују</ref>