Драгимир — разлика између измена

'''Драгимир''' или '''Драгомир''' био је српски владар [[Травунија|Травуније]] и [[Захумље|Захумља]] из династије [[Војислављевићи|Војислављевића]] с почетка 11. века, односно око 1000. до [[1018]]. године.<ref name=zivkovic-stefan>Živković 2006, „Стефан Војислав“.</ref> Био је син кнеза [[Хвалимир (кнез Травуније)|Хвалимира]], владара Травуније и првог познатог владара династије Војислављевића. Оженио је ћерку рашког жупана Љутомира. Са њом је имао сина [[Стефан Војислав]]а који га је наследио. Једини сачувани средњовековни извор који помиње владара Драгимира је [[Летопис попа Дукљанина|Љетопис попа Дукљанина]], у поглављима 34-37. Године 1009. или 1010. [[Прво бугарско царство|бугарски]] цар [[Самуило (цар)|Самуило]] окупирао је Драгимирове земље, заједно са Дукљом, делом [[Босна|Босне]] и [[Рашка област|Рашка]] <ref name=zivkovic-vladimir>Živković 2006, „Владимир“.</ref> Драгимир се повлачи пред бугарском војском у планине, али је убрзо у преговорима са царем Самуилом добија да управља Травунијом и Захумљем као његов [[вазал]]. Самуило је претходно направио сличан договор у [[Дукља|Дукљи]] са [[Јован Владимир|Јованом Владимиром]], сином и наследником његовог брата [[Петрислав]]а. Владимир је убијен у 1016. године од стране Самуиловог наследника [[Јован Владислав|Јована Владислава]], последњег владара Првог бугарског царства, који је и сам убрзо убијен крајем 1017. године. У првој половини 1018, Драгимир је крено у Дукљу у пратњи својих војника са намером да преузме власт након смрти његовог братанића [[Јован Владимир|Јована Владимира]]. Када је дошао у [[Котор]], становници овог града припремили су гозбу за њега на малом острву у [[Бока Которска|Боки Которској]]. Драгимир је отишао тамо са само неколико његових људи, који нису могли да га бране против Которани, који су га на превару убили. Након тога, његови војници вратили су се у [[Травунија|Травунију]] <ref name=zivkovic-stefan/>{{sfn|Živković|2009|ppp=272}} Драгимиров син Стефан Војислав постао је владар Дукље у 1030. године. <ref name=zivkovic-stefan/><ref>Van Antwerp Fine (1991,). ppстр. 203.</ref>

{{reflist|30em}}

* Živković, Tibor (2009) Gesta Regum Sclavorum, Боград, Историјски институт, Манастир острог. ISBN {{page|year=2009|isbn=978-86-7743-075-7.|pages=}}