Симеон I — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
м Разне исправке
Ред 37:
Симеон је рођен 864. или 865. године. Био је син бугарског кнеза [[Борис I|Бориса I]].<ref name="automatski generisano10">Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 280.</ref>, владара из династије [[Крум]].<ref>Dimitrov, Božidar. "Hramǎt "[http://www.historymuseum.org/404/ Sveti Četirideset mǎčenici]"" (in Bulgarian). National Historical Museum. Retrieved 2007-03-07.</ref>. Током владавине кнеза Бориса, Бугарска је покрштена (865. године)<ref name="automatski generisano10" /><ref name="automatski generisano8">Fine, The Early Medieval Balkans. стр. 132.</ref> Симеон је читавог свог живота био хришћанин. Старији Симеонов брат [[Владимир Расате|Владимир]] био је одређен да наследи оца. Симеон је, због тога, предодређен за високог свештеника, евентуално бугарског архиепископа. Послат је на Универзитет у Цариграду да добије свештеничко образовање са тринаест или четрнаест година. Узео је име Симеон током боравка у цариградском манастиру<ref>грчка варијанта хебрејског имена "שִׁמְעוֹן" што значи "слушајући; Campbell, Mike. "Biblical Names". Behind the Name. Retrieved 2007-03-04</ref> Период од 878. до 888. провео је у византијској престоници<ref name="automatski generisano8" />, стекао добро образовање и учио реторику [[Демостен]]а и [[Аристотел]]а<ref>Liutprand of Cremona. Antapodosis, cap. 29. стр. 66. Cited in Drinov, Marin (1876). Južnye slavjane i Vizantija v X veke (in Russian). стр. 374.</ref> Такође је научио и [[грчки језик]], те га византијске хронике називају полугрком<ref name="automatski generisano1">Delev, Bǎlgarskata dǎržava pri car Simeon.</ref>
 
Од 888. године Симеон је поново у Бугарској. Настанио се у краљевском манастиру у [[Велики Преслав|Преславу]].<ref>Nikolova, Bistra . "Veliki Preslav". Pravoslavnite cǎrkvi prez Bǎlgarskoto srednovekovie (in Bulgarian). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. {{page|year=2002|isbn=978-954-430-762-2||pages=88}}</ref> где је, под вођством Наума Преславског, ангажован у преводу верских књига са грчког на старословенски језик<ref name="automatski generisano8" />. Владимир је, у међувремену, наследио свога оца који се повукао у манастир. Владимир је покушао да поврати паганску религију и склопио је савез са [[Арнулф Карантанијски|Арнулфом Карантинским]], немачким владарем<ref>Annales Fuldenses. стр. 408. Cited in Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 133.</ref> Тиме је приморао Бориса да поново уђе у политички живот. Борис је збацио Владимира са престола, ослепео га и утамничио. Затим је свога сина Симеона прогласио новим владарем Бугарске<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 283.</ref><ref name="automatski generisano9">Todt, Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon.</ref> То је учињено на сабору у Преславу. Том приликом је старобугарски језик проглашен јединим званичним језиком државе и цркве<ref>{{Cite bookharvnb|last=Crampton|first=R.J.|chapter=The Reign of Simeon the Great (893–927)|title=A Concise History of Bulgaria|publisher=Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-0-521-85085-8|pagespp=16–17}}</ref><ref>Kalojanov, Ančo (2005-05-11). "[http://liternet.bg/publish/akaloianov/civilizacia.htm Slavjanskata pravoslavna civilizacija]" (in Bulgarian). Retrieved 2007-03-12.</ref> Бугарска престоница пренета је из Плиске у Преслав. Није познато због чега је Борис поставио Симеона, а не свог другог, старијег сина, Гаврила, на бугарски престо<ref name="automatski generisano10" />
 
== Први рат са Византијом ==