Качарево по Војном плану и математичких размера је [[1791]]. године изградио цар [[Леополд II, цар Светог римског царства|Леополд II]] и у тадашње нове куће преселио је из Аустрије Дунавске Немце који су себе називали [[Дунавске Швабе|Швабе]].
У Качарево су се [[1792]]. године доселили [[Немци|немачки]] досељеници. Тада је село носило име ''-{Franzfeld}-'', по [[Аустрија|аустријском]] цару [[Франц II, цар Светог римског царства|Францу II]]. Од [[1918]]. до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], место је носило име Краљевићево. За време окупације [[1941]]—[[1944]], Немци су поново своме селу вратили име Францфелд. Немци из Францфелда су сачињавали око 60% немачку [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС дивизију Принц Еуген]], која се борила по Босни, Лици и Кордуну. У Качареву [[4. октобар|4. октобра]] 1944. године, совјетска оклопна јединица ушла је у тадашњи "-{Franzfeld}-" и за тамошње становнике завршена је окупација. По датуму ослобођења Качарева 4. октобра у Качареву је названа и улица "4 октобар“. Касније је село добило своје данашње име по народном хероју [[Светозар Качар|Светозару Качару]], Светозарова мајка је колонизована из Босне у Качарево. [[1921]]. године 97,7% становништва чинили су Немци. Према последњем попису из [[2002]]. године Качарево има 7.604 становника. Већину чине [[Срби]] који су се доселили из [[Босна и Херцеговина|Босне]], [[Република Српска Крајина|Крајине]], [[Лика|Лике]] и [[Далмација|Далмације]]. 20% становништва чине [[Македонци]], већином из [[Порече|Поречја]], који су [[1971]]. чинили 41% становништва.
Од [[1989]]. године у Качареву се сваке године у Хали спортова одржава [[сланинијада]].
