Савремене европске језичке политике истичу значај плурилингвизма и настоје да сваког поједница образују у духу демократије, прихватања и слављења различитосиразличитости кроз учење бар два страна језика у току обавезног школовања<ref name="Breidbach">{{cite book|first=S.|last=Breidbach|title=Plurilingualism, Democratic Citizenship in Europeand the Role of English.|year=2003|publisher=Council of Europe.|location=Strasbourg|pages=8}}</ref>. Иако се остваривост ових идеја доводи у питање<ref name="House 2003">{{cite journal|first=J.|last=House|title=English as a Lingua Franca: A Threath to Multilingualism?|journal=Journal on Sociolinguistics|year=2003|pages=556-578}}</ref>, иницијативе за очување и ревитализацију језика се све чешће и резултати све позитивнији<ref name="Garcia 2003">{{cite journal|first=M|last=Garcia|journal=Recent Research on Language Maintenance. Annual Review of Applied Linguistics|year=2003|volume=23|pages=22-43}}</ref>. Очување и ревитализација дијалеката и језичких варијетета такође све више долазе у фокус језичког планирања.
