Мурманска област — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Етимологија: рефка на на нашем језику
м велико слово
Ред 24:
'''Мурманска област''' ({{јез-рус|Мурманская область}}) [[Административна подела Русије|конститутивни је субјект Руске Федерације]]<ref name= Конституция Российской Федерации >{{Cite news |url=http://constitution.kremlin.ru/#article-65 |title= Конституция Российской Федерации '' |}}</ref> са статусом [[Области Русије|области]] на простору [[Северозападни федерални округ|Северозападног федералног округа]] на крајњем северозападу [[Европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]].
 
Готово целокупна територија Мурманске области налази се северно од [[Арктички круг|северног поларника]], а њен најзначајнији део заузима полуострво [[Кољско полуострво|Коља]]. наНа северу област излази на обале [[Баренцово море|Баренцовог мора]], док источне и јужне обале полуострва Коља запљускују воде [[бело море|Белог мора]]. Бело море уједно раздваја Мурманску од [[Архангељска област|Архангељске области]]. На југу област се граничи са аутономном [[Карелија|Републиком Карелијом]], на западу је копнена граница са [[финска|Финском]], а на северозападу са [[норвешка|Норвешком]]. Са површином од 144.902 км² налази се на 25. месту међу субјектима Руске Федерације. Према проценама националне статистичке службе за 2016. на подручју области је живело укупно 762.173 становника или у просеку 5,26 ст/км², и по том параметру област се налази на 61. месту у Русији. Према статистичким подацима из 2016. чак 92,46 % становиншта области живи у градским центрима. Главни и највећи град области је [[Мурманск]] који је са својих нешто преко 300.000 становника уједно и највећи градски центар унутар целог арктичког поларног круга. Већи градски центри су још и [[Апатити]] (56.730), [[Североморск]] (51.004) и [[Мончегорск]] (42.893 становника).
 
Мурманска област формирана је [[28. мај]]а [[1938]]. године, а садашње границе добија по окончању [[зимски рат|совјетско-финског рата]] [[1940]]. године. Административно област је подељена на 5 општинских рејона и на 12 градских округа распоређених у виду 7 градова директне обласне субординације и 5 [[затворени град|затворених административних јединица]] (ЗАТО). Основу популације области чине [[Руси]] са уделом у укупној популацији нешто мањим од 90 %, а најбројније мањинске заједнице су [[Украјинци]], [[Белоруси]] и [[Татари]].