Lingua franca — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Лингва франка''' ({{јез-лат|lingua franca}}) је израз који се користи за било који језик чија употреба у великој мери прелази границе земље у којој се говори. Термин ''лингва франка'' је преузет од Арапа, који су тако називали све европске језике, тј. језике крсташа. [[Арапи]] су у доба Крсташких ратова све људе [[Западна Европа|западне Европе]] називали [[Франци]]ма.
=Дефиниција=
Да ли ће неки језик постати ''лингва франка'' или не, зависи умногоме од политичке, економске или друге врсте моћи земље где се тај језик говори. Током историје, у одређеним периодима различити језици су се користили као ''лингва франка''. Тако је у [[латински језик]] служио као ''лингва франка'', као и [[старогрчки језик|грчки]] у [[антика|античко доба]]. У средњем веку, латински је био лингва франка у западном делу Европе, а у [[Византијско царство|Византији]] то је био [[грчки језик|грчки]]. ▼
У онлајн верзији речника Oxford Advanced Learner's Dictionary, ''lingua franca'' је дефинисана као језик који је усвојен као заједнички језик међу говорницима чији је матерњи језик различит. Лингва франка је, најкраће речено, заједнички језик за комуникацију и користе га неизворни говорници, који имају различите лингвистичке и културне позадине и теже остварењу различитих врста контаката. Не ради се о језику за посебне намене, нити о пиџину или међујезику, већ о једном од средстава за комуникацију, које појединац има на располагању. Дакле, лингва франка је језик за комуникацију, тзв. "језик контакта", за разлику од оних језика који служе за идентификацију, односно афирмацију идентитета, па је потребно установити јасну разлику између те две групе језика.(House 2003: 557,559)
=Настанак=
Да ли ће неки језик постати лингва франка или не, зависи превасходно од политичке, економске или друге врсте моћи земље где се тај језик говори.
=Лингва франка кроз историју=
▲
На Старом истоку неки од примера ''лингва франке'' су [[акадски језик|акадски]] и [[арамејски језик]]. Од 7. века примат на [[Блиски исток|Блиском истоку]] преузима [[арапски језик|арапски]] чија доминација траје пола миленијума. У [[Југозападна Азија|југозападној]] и [[Средња Азија|средњој Азији]] односно [[Индијски потконтинент|Индијском потконтиненту]] током касног [[средњи вијек|средњег]] и [[нови вијек|новог века]] ''лингва франка'' био је [[персијски језик]].
Линија 8 ⟶ 19:
Немачки је био ''лингва франка'' [[наука|науке]] у многим деловима [[Европа|Европе]], [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] и неким деловима [[Азија|Азије]] ([[Турска]], [[Русија]], [[Азербејџан]]) током [[19. век|XIX]] и [[20. век|XX]] века, нарочито у области [[физика|физике]], [[хемија|хемије]] и [[социологија|социологије]]. Такође се сматрао пословним језиком и језиком [[политика|политике]]. У неким дисциплинама, као што су [[филозофија]] и [[теологија]], и дан данас је познавање немачког језика од виталног значаја и поставља се као услов при кандидатурама за [[доктор наука|докторате]] на неким [[универзитет]]има не само у Европи, него и у свету.
=Енглески као лингва франка=
Енглески као интернационални језик у већој или мањој мери поистовећујемо са терминима као што су: енглески као lingua franca, енглески као глобални језик, енглески као светски језик, енглески као медијум интеркултуралне комуникације. Сваки од наведених термина указује на употребу енглеског језика који се разликује од оног који користе изворни говорници.(Seidlhofer 2003: 9) Сваки корисник ''lingua franca'' има сопствене линвистичке форме, не постоји само једна, општеприхваћена варијанта, али се обично употребљавају они облици који су често коришћени и разумљиви међу говорницима енглеског, који имају различит први језик. (Jenkins 2006: 157) Ради се о људима који не говоре само један језик и не покушавају да буду део говорне заједнице којој је енглески матерњи језик. Не би требало узети као параметар компетенцију коју имају „идеализовани“ изворни говорници, баш зато што се ради о језику за комуникацију, а не за идентификацију. Комуникација је по принципу „Нека прође“, не постоје јасно дефинисане норме које би требало следити. (House 2003: 558) Значи да је битно да се без обзира на могуће грешке комуникација одвија, а неспоразуми превазилазе.
=Истраживања о енглеском као лингва франка=
Спроведена су различита истраживања, а једно од најпознатијих је свакако VOICE- Vienna Oxford интернационални корпус енглеског језика, које је имало за циљ проналажење облика које говорници енглеског са различитим првим језиком користе систематично и често. Без обзира што се ти облици разликују од оних које користе изворни говорници, не узрокују проблеме у комуникацији. Неспоразуми нису чести, а уколико до њих и дође, прибегава се различитим стратегијама како би се они превазишли. Такође је извршена и идентификација најчешћих грешка које ови говорници праве. (Jenkins 2006: 163, 169-170)
Латински језик је својевремено био lingua franca, али за разлику од њега, који се данас може сматрати изумрлим језиком, енглески, као интернационални језик, нема исту будућност. (Crystal 2000: 4-5) Страх од фрагментације енглеског није оправдан, јер су варијације у писаном енглеском језику занемариве, па се може говорити о постојању светског стандардног штампаног енглеског, као увертире за настанак светског стандардног говорног енглеског.(Crystal 2000: 2 наведено према Филиповић 2009: 96)
=Статус енглеског језика=
Енглески језик има посебан статус као званични или други језик у више од седамдесет земаља, и чињеница је да овакав престиж до сада није уживао ниједан језик осим њега. Енглески језик можемо сматрати приоритетним страним језиком у већини земаља. (Gunaratne 2003: 11) Дакле, велики је број људи који говоре енглески као матерњи, други или страни језик. Не треба занемарити чињеницу да је у многим земљама широм света енглески био уведен као национални или званични језик, што је била последица британског колнијализма у прошлости. (Neuner 2002: 7)Међутим, за разлику од тог времена кад је језички империјализам, спровођен на нивоу државе-нације, у савременом свету се суочавамо са глобалном употребом енглеског, а разлози за инсистирање на његовој употреби и значају, доводе се у везу са политичком, културном, технолошком, економском моћи(Филиповић 2009: 95). Компјутерска технологија и откриће Интернета ојачали су глобалну употребу енглеског језика, који је у почетку био доминантан језик глобалне светске мреже. (Gunaratne 2003: 11)Данас је ситуација другачија и веб-странице су мултијезичког карактера, тако да је лингвистичка разноврсност загарантована постојањем Интернета. (Crystal 2001: 5)
=Карактеристике енглеског као лингва франка=
Кад говоримо о енглеском језику, углавном се позивамо на амерички или британски енглески, који у писању углавном коинцидирају, али на основу говора лакше можемо да идентификујемо да ли су говорници из Сједињених Америчких Држава или Велике Британије. Ипак, оно што често заборављамо јесте да осим наведених постоје и друге варијанте, које можда порекло везује за Британију или САД, али се разликују у односу на њих (Crystal 2000: 7). Распрострањеност енглеског језика на глобалном нивоу довела је до тога да на њега утичу како изворни говорници, тако и они који то нису. Број говорника којима је енглески матерњи језик, далеко је мањи од онихкоје називамо неизворним говорницима (House 2003: 557). Имајући то у виду, можемо да закључимо да је самим тим утицај неизворних говорника већи. (РЕФЕРЕНЦА)
=Енглески језик као претња=
Једно од питања којима се лингвисти често баве је утицај енглеског језика на друге језике нарочито на плану вокабулара. Иако се тај утицај не може негирати, на њега не би требало гледати као на нешто негативно. (РЕФЕРЕНЦА) Утицај једног језика на други је природна појава. Уосталом, широк је спектар оних језика који су обогатили вокабулар енглеског, пре него што је он имао утицаја на њих - наилазимо на податак да се ради о више од 120 језика.(Crystal 1997: 5) Често се скреће пажња на податак да ће од око 6000 језика на свету, чак половина изумрети у наредних 100 година, а често енглески језик бива „окривљен“ за то. Кроз историју се често дешавало да један језик буде замењен другим. Као пример могу послужити шпански и португалски језик, који су великој мери утицали на нестанак америндијанских језика у Јужној Америци.
За опис енглеског језика као лингва франка често се користи метафора „Тројанског коња“ (РЕФЕРЕНЦА), која је заснована на идеји да је интеграција у културу језика који усвајамо као ''lingua franca'' присилна и неприродна и да се временом може утицати на то да почнемо да размишљамо искључиво на том језику, а не на матерњем. Ова метафора није оправдана (РЕФЕРЕНЦА), јер потцењује нашу способност да поседујемо свест о више од једне културе. Чак и људи којима је билингвалност природно стање, не мисле да је њихов културни идентитет на било ком од та два језика угрожен постојањем оног другог (Crystal 1997: 2,4-6). Језик који се користи као lingua franca не може значајно угрозити национални језик (РЕФРЕНЦА). Међутим, језичка идеологија зависи од „позиције и моћи државних институција (образовних, правних, државних) у политичким заједницама у којима живимо“ (Филиповић 2009: 96).
Релевантна институција Европе, која се, између осталог, бави и језичким политикама јесте Савет Европе.
Заједничка политика „Европе“ као један од главних циљева пропагира комуникативну компетенцију на више језика и интеркултуралност грађана. Желе да укажу на значај вишејезичности, каоједанод најбитнијих циљева језичког образовања. Европа мора да пронађе баланс између очувања и промоције културне разноврсности и развоја заједничке комуникативне сфере. (Breidbach 2003: 7,12) Заједнички језик може да ојача комуникативну интеграцију заједнице(Beirwates 1998: 11 наведено премаBreidbach 2003: 14). Слажемо се да је у случају Европске уније постојање заједничке комуникативне сфере неопходност.
Доминација енглеског је неоспорна у лингвистички разноврсној Европи. Не би требало ограничавати учење енглеског на ниво основне комуникације, јер га видимо као претњу- тиме бисмо само били на губитку. Све док су индивидуална или колективна језичка права загарантована, учење енглеског са циљем стицања високе компетенције не представља проблем.(Breidbach 2003: 18-19)
Дакле, имамо слободу одабира језика који ћемо учити, а раширена употреба енглеског је довољан разлог да се учи. Ако желимо да комуницирамо и ван наше заједнице, учићемо језик који има шире кругове комуникације, односно „високу комуникативну вредност“. Користимо га због сопствених комуникативних намера и требало би прихватити енглески каоlingua franca, због бенефита које доноси, јер он никако не може бити претња националним језицима и вишејезичности.(House 2003: 560, 574)Мотивација за учење енглеског језика је различита- то могу бити лични или професионални разлози, једноставне граматичке структуре, које олакшавају учење, или пак његов статус. Учење било ког страног језика отвара врата новог света, омогућава другачије перспективе, већу мобилност, превазилажење предрасуда, размену идеја, уважавање различитости других култура, развој толеранције.(Neuner 2002: 7-8)
Енглески уче људи који су различитог друштвеног и економског статуса, није само језик елита. Различити језици имају различите улоге у друштву, и потребно је поћи од тога- разумети улогу енглеског каоlingua francaи његов однос са другим језицима. Његова ограничена улога и другачији статус- користи се као заједнички језик за комуникацију, никако не може представљати претњу другим језицима.(Seidlhofer 2003: 11) Енглески је свеприсутан и нема тенденција да ће се његова улога променити у будућности, и то је чињеница која може да наиђе на одобравање или на негодовање.
Пажњу би требало посветити и методама учења матерњег и страног језика, правити компарацијелингвистичких система међу Л1, Л2 и Л3, како би се утврдиле сличности и разлике.(Neuner2002: 12-13) Кад научимо један језик, то искуство можемо да применимо и на друге језике.
Реално засноване политике вишејезичности у Европи не подразумавају једноставне, квантитативне приступе усмерене ка стицању високе компетенције на што већем броју језика. Ради се о сложеним компетенцијама, које је могуће стећи занемаривањем нивоа изворног говорника и фокусом на стицање интеркултурних компетенција кроз вишејезичност која укључује енглески као интернационални језик.(Seidlhofer 2003:23)
Наш закључак јесте да би требало да научимо више различитих језика, без обзира на ниво компетенције који ћемо постићи на њима.Међу тим језицима, енглески има водећу позицију, због његове распрострањеностина светском новоу. Данас је познавање енглеског језика нешто што се очекује, попут информатичке писмености, што примећујемо и по конкурсима за посао. Схватање енглеског језика као lingua francaна прави начин, омогућиће и адекватан приступ учењу и коначно одступање од „норме“ изворног говорника, која је још увек свеприсутна у образовању. За крај ћемо поменути и значај језичких политика које се тичу образовања имиграната, и упознавање са начинима на који би требало да се одвија то образовање, као и са факторима који утичу на њега, да би оно било успешно.2
== Види још ==
| |||