Википедија

Дигитална писменост — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox2}}
Нема описа измене
Ред 1:
{{loš seminarskiRut}}
{{Лингвопедија2016}}
'''Дигитална писменост''' подразумијева проналажење, анализу, процјену, стварање и пренос [[информација]] коришћењем [[дигиталне технологије]]. Термин се изједначава са појмом "дигитална компетенција". Дигитална писменост је знање, вјештина и понашање које се користи у широком спектру дигиталних уређаја као што су: лаптопи, паметни телефони, десктоп рачунари и њима слични уређаји.
[[Рачунарска писменост]] је претходила дигиталној писмености, и односила се на знања и вјештине у коришћењу традиционалних рачунара. Дигитална вјештина је више савремени израз, али је ограничен на практичне способности у коришћењу дигиталних уређаја. Дигитално писмена особа ће имати низ дигиталних вјештина: познавање основних принципа [[рачунарских уређаја]], вјештине у коришћењу рачунарских мрежа, способност укључења у онлајн заједнице и [[друштвене мреже]] као и разумијевање информационе платформе дигиталних система уопште.
Дигитална писменост не замјењује традиционалне облике писмености. Она је дио рачунарске предметне области уз [[рачунарске науке]] и [[информационе технологије]] и представља само једну у низу нових облика савремене писмености у информационом добу.
 
'''Дигитална писменост''' подразумeва способност проналажења, анализу, процену, стварање и пренос информација у дигиталном формату. Термин сe често изједначава с термином "дигитална компетенција", те може да се каже да дигитална писменост предсавља скуп знања, вештина и понашања која су везана за употребу дигиталних уређаја као што су десктоп рачунари, лаптопови, паметни телефони и слични уређаји. РЕФЕРЕНЦА Дигитално писмена особа ће имати низ међусобно испреплетаних вештина: познавање основних принципа [[рачунарских уређаја]], вештине у коришћењу рачунарских мрежа, способност укључења у онлајн заједнице и [[друштвене мреже]]. Дигитална писменост не замењује традиционалне облике писмености, она представља један од нових облика савремене писмености у информационом добу. За разлику од рачунарске и информационе писмености, појам дигиталне писмености новијег је датума. Појављује се и дефинише у посљедњих десетак година и углавном се односи на способност да се читају и разумијуразумеју дигитално записани текстови, хипертекстови и мултимедијски текстови.
 
==Сродни појмови==
Неки аутори сматрају да постоје четири врсте дигиталне писмености:
# мрежна писменост,▼
# интернет писменост,
# хиперписменост,
# мултимедијална дигитална писменост.
 
Данас само један од аспеката дигиталне писмености, рачунарска писменост je ужи појам будући да представља скуп знања и вештина потребних за коришћење хардвера и совтвера, па о тој врсти писмености можемо да говоримо још у време првих рачунара. С друге стране, дигитална писменост настаје с развојем људског друштва, с дигитализацијом људског знања и развојем дигиталних технологија (на пример, масовна прозиводња уређаја који имају приступ интернету). Дакле, дигитално писмена особа свакако поседује и практична знања о хардверу и софтверу, али и многа друга знања и вештине која није морала да поседује у прошлом веку. (REFERENCA) Рачунарска писменост често се и данас одређује као способност коришћења рачунара и његових програма за мање сложене практичне задатке или способност појединца да на ефикасан начин користи рачунар .<ref>Татјана Тапавички Дуроњић, Компјутерска култура и модерни медији, 2008</ref>
Све поменуте врсте писмености данас, с обзиром на развој и потребе нових медијских платформи, можемо сматрати и врстом медијске писмености. Значење ове врсте писмености је еволуирало од традиционалног тумачења писмености у медијима до схватања да медијска писменост у информационом добу подразумијева и друге способности и знања: способност да се разјасни, анализира, процјени и произведе комуникација у различитим формама, а уз помоћ и традиционалне и нове, дигиталне медијске технологије.
 
==Оквири дигиталних компетенција==
== Информациона писменост ==
И рачунарска и информациона писменост дио су развоја схватања нове врсте писмености која је настала употребом рачунарске технологије и њеном непрекидном, растућом примјеном. У дјелу савремене англосаксонске теорије избјегава се употреба термина "рачунарска писменост" и радије се, и чешће, говорло о информационо писменој особи. Информационо писмена особа способна је да претражује информације путем нових информационих технологија, може успјешно да их организује, архивира и употреби, а према информацијама уопште, односи се аналитички и критички.
 
Постоји неколико оквира дигиталних компетенција којима се детаљно дефинише појам дигиталне писмености. Бекта (BECTA) је документ засебног тела Минстарства образовања Уједињеног Краљевства за имплементацију информационих технологија у образовни систем a UNESCO ICT Competency Framework for Teachers je Унесков документ сличног карактера специфично намењен дигиталним компетенцијама наставника. Дигкомп је Оквир за развој и разумевање дигиталне компетенције у Европи (DIGCOMP – A Framework For Developing And Understanding Digital Competence In Europe), који је 2013. године објавила Европска комисија. У њему је дигитална компетенција препозната као једна од осам основних компетенција неопходних за доживотно учење и сматра се трансверзалном вештином јер помоћу ње се стичу и развијају и остале вештине. Дигитална компетенција је потом подељена на 21 поткомпетенцију, које су груписане у пет области: 1) управљање информацијама, 2) вештине комуникације у дигиталном окружењу, 3) стварање дигиталних садржаја, 4) сигурност у дигиталном окружењу и 5) решавање проблема. (РЕФЕРЕНЦА)
У покушају да се актуелно одреди шта је то информациона писменост, одређени су критерији за информационо писмену особу која:
 
==Дигиталне поткомпетенције==
# одређује степен и опсег потребних информација,
# приступа потребним информацијама ефикасно и дјелотворно,
# критички процјењује информације и њихове изворе и селективно инкорпорира информације у своје знање и систем вриједности,
# ефикасно користи информације за извршење посебних намјера и замисли,
# информације користи етички и логично.
 
Опис дигиталних поткомпетенција описаних у Дигкомпу може послужити за боље разумевање овог комплексног појма. Најпре, дигитално писмена особа зна да претражи интернет како би дошла до информације која јој је потребна, а док претражује, она стално евалуира и филтрира информације на које наилази. Дигитална писменост омогућава савременом човеку да оствари своју друштвену улогу – он зна да преко интернета може да се укључи у активности цивилног друштва. Да би се за неког рекло да је дигитално писмен, он такође мора да зна да направи садржај у мултимедијалном формату, односно мора да зна како да промени и унапреди садржај на који је наишао и који је проценио као релевантан из било ког разлога, при том поштујући Copyright и лиценце. Дигитално писмен појединац је свестан да постоје софтверски вируси (то је, на пример, сегмент који се може подвести под рачунарску писменост), али је свестан и изазова заштите личних података, али и заштите сопственог здравља и здравља других људи приликом употребе дигиталних технологија. Од посебне је важности и способност дигитално писмене особе да утврди и реши проблем „дигиталним средставима”. Унеско у свом оквиру дигиталних компетенција истиче да се савремено друштво све више заснива на информацији и знању, па је неопходно да грађани, користећи се дигиталним технологијама, што је више могуће управљају својим животима; људе је неопходно охрабрити да активно учествују у друштву и утичу у доношењу одлука које се тичу њихових живота, а које би истовремено требало да подстичу међукултурно разумевање и мирно решавање конфликата. (РЕФЕРЕНЦА)
Појам информационе писмености од тада је непрекидно еволуирао и данас се користи да би означио прије свега оно што је широко прихваћена дефиниција овог феномена.
 
== ТехнолошкаДигитална писменост у Србији==
Технолошки облик писмености дефинише се као способност да се користе нови [[медији]], као што је [[интернет]], за ефикасан приступ и саопштавање информација. Овај термин настао је много послије феномена рачунарска писменост и стар је готово пола вијека.
 
Када говоримо о дигиталној писмености у Србији, важно је споменути ''Радну групу за дигитално и онлајн учење и развој међупредметних компетенција са фокусом на информационо-комуникационе технологије'', која је у јануару ове године основана при Министарству просвете, науке и технолошког развоја и којој је један од циљева израда Националног оквира дигиталних компетенција.
== Рачунарска писменост ==
Термин рачунарска писменост први пут је употребљен 1960. године, с намјером да означи једноставно и просјечно знање како користити рачунар. Рачунарска писменост често се и данас одређује као способност коришћења рачунара и његових програма за мање сложене практичне задатке или способност појединца да на ефикасан начин користи рачунар .<ref>Татјана Тапавички Дуроњић, Компјутерска култура и модерни медији, 2008</ref>
 
 
== Медијска писменост ==
== Види још ==
Медијска писменост развијала се од седамдесетих година двадесетог вијека, с намјером да се дјеца заштите од негативних садржаја на интернету. Временом је постала важан дио у изучавању медијске културе уопште.
* [[Писменост]]
Прва конференција о медијској писмености одржана је 1992. године. Рана дефиниција медијске писмености упућивала је на способност приступа, анализе, вредновања и слања порука посредством медија.
▲#* мрежна[[Функционална писменост,]]
Концепт медијске писмености се временом мијењао, али је остао утемељен на основној идеји - о потреби развијања и усвајања концепта ове врсте писмености као дела општих људских права и цивилизацијских вриједности.<ref>Факултет политичких наука Бања Лука, Интернет култура дјеце и младих у Републици Српској, Бања Лука, 2012. Уредник: Татјана Тапавички Дуроњић</ref>
* [[Medijska pismenost]]
* [[Informaciona pismenost]]
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дигитална_писменост”