Теодор I Палеолог — разлика између измена

м
Разне исправке
м (popunjavanje kutijice)
м (Разне исправке)
{{malo_inlajn_referenci}}
{{bez_izvora}}
{{Инфокутија владар
| име = Теодор Палеолог
| опис_грба =
}}
'''Теодор I Палеолог''' ({{јез-гр|Θεόδωρος Α΄ Παλαιολόγος}}) је био први [[морејска деспотовина|морејски деспот]] ([[1383]] — [[1407]]1383—1407) из [[палеолози|династије Палеолога]]. Био је четврти син [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Јован V Палеолог|Јована V]] ([[1341]] — [[1391]]1341—1391, са прекидима) и његове супруге [[Јелена Кантакузин|Јелене Кантакузин]]. Започео је византијску експанзију на [[Пелопонез]]у и ширење деспотовине<ref name="ODB" />, а уз помоћ [[Албанци|Албанаца]], које је насељавао и користио као војнике, успео је да сломи власт локалних велможа<ref name="ODB">{{ODB}}</ref>.
 
== Порекло и породица ==
 
Манојло је био други син Јована -{V}- Палеолога и Јелена Кантакузин, која је била ћерка [[Јован VI Кантакузин|Јована -{VI}- Кантакузина]] ([[1341]] — [[1354]]1341—1354) и [[Ирина Асен|Ирине Асен]]. Они су поред њега имали још четворо деце.
 
{| {{prettytable}}
|}
 
Теодор се [[1384]]. године оженио Бартоломејом [[Ачајоли]] са којом није имао деце, а према неким изворима његова ванбрачна ћерка је била удата за [[Сулејман Челебија|Сулејмана]], једног од синова [[Бајазит I|Бајазита I]] ([[1389]] — [[1402]]1389—1402) који су се после његове смрти борили око престола.
 
== Живот и владавина ==
 
Теодор је рођен током шесте деценије [[14. век|XIV века]] у [[Константинопољ|Цариграду]]. Титула деспота му је додељена [[1376]]. године и он је упућен да преузме власт у [[Солун]]у, али је наредне три године провео у заробљеништву, услед побуне његовог старијег брата [[Андроник IV Палеолог|Андроника IV]] (1376 — [[1379]]1376—1379). Он је извршио државни удар, збацио оца са власти, а своју браћу утамничио. Након повратка Јована V на власт, Теодор је ослобођен и почетком девете деценије XIV века бива послан у Мореју. Он успева да сузбије [[Кантакузини|Кантакузине]] и да [[1383]]. или [[1384]]. године постане суверени владар Морејске деспотовине.
 
Своју позицију је ојачао 1384. године женидбом са Бартоломејом Ачајоли, ћерком [[Нерио I Ачајоли|Нерија I Ачајолија]] ([[1371]] — [[1394]]1371—1394) господара [[Коринт]]а и каснијег [[Атинско војводство|Атинског војводу]]. На унутрашњем плану, он почиње интензивно насељавање Албанаца на Пелопонез. Њихов долазак је довео до повећања становништва и радне снаге, који су услед сталних ратова били у смањени, што је омогућило напредак земљорадње и повећање прихода. Поред тога, он их је употребио и као војнике у обрачуну са локалним [[магнат]]има, чиме је успео да сузбије њихову самовољу и ојача своју власт.
 
Теодор је започео ширење византијске власти на рачун латинских суседа у чему је имао делимичног успеха. Након смрти свог таста 1394. године од [[Карло I Токо|Карла I Токоа]] ([[1386]] — [[1429]]1386—1429) је откупио Коринтску област са градом Коринтом и [[Коринтски земљоуз|земљоузом]] који је омогућава копнени прилаз [[Пелопонез]]у. Сукобио се и са тзв. ''[[Наварска компанија|Наварском компанијом]]'' која је контролисала север Пелопонеза и победио их [[1395]]. године. Међутим, услед отоманских упада у Морејску деспотовину 1395. и [[1397]]. године, Теодор продаје Коринт (1397) и целу деспотовину ([[1400]]) [[Витешки ред|витешком реду]] [[Хоспиталци|Јовановаца]] и повлачи се у [[Монемвасија|Монемвасију]]. Они су успели да у наредним годинама одбију све отоманске нападе на Коринтски земљоуз и спрече њихов продор на Пелопонез, али се [[1403]]. године повлаче са њега и Пелопонеза, махом због великог непријатељства локалног [[Грци|грчког становништва]] према њима<ref name="ODB" />. Теодор је након тога повратио пређашње територије и већ [[1404]]. године је под својом контролом држао целокупну Морејску деспотовину.
 
Теодор I је умро [[24. јун|24.06.]] [[1407]]. године у [[Мистра|Мистри]], а наследио га је малолетни братанац [[Теодор II Палеолог|Теодор II]] (1407 — [[1443]]1407—1443), који се од раније налазио у Мореји и припремао да га наследи. Он је био други син његовог брата и тадашњег византијског цара [[Манојло II Палеолог|Манојла II]] ([[1391]] — [[1425]]1391—1425), са којим је Теодор био у добрим и блиским односима и који му је око [[1409]]. године саставио посмртни говор.
 
== Види још ==
363.220

измена