Милош Окука — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
м popunjavanje kutijice
Ред 26:
Школу је похађао у [[Улог (Калиновик)|Улогу]], [[Љубушки|Љубушком]] и [[Сарајево|Сарајеву]]. Школске 1964/1965. године био је учитељ у Основној школи Трешњевица (Улог). Завршио је Филозофски факултет у [[Сарајево|Сарајеву]], студијску групу „Српскохрватски језик и југословенске књижевности“ [[1970]]. године. Исте године изабран је за асистента на Одсјеку за јужнословенске језике Филозофског факултета у Сарајеву, на Катедри за савремени српскохрватски језик.
 
Постдипломске студије лингвистике похађао је на Филозофском факултету у [[Загреб]]у и Филозофском факултету у [[Сарајево|Сарајеву]] од [[1971]]. до [[1973]]. године, када је магистрирао на Филозофском факултету у [[Сарајево|Сарајеву]]. Школску 1973/74. провео као лектор за српскохрватски језик на Хумболдтовом [[Универзитет у Берлину|универзитету у [[БерлинБерлину]]у (ДДР), а школску 1975/75. као стипендист Хумболдтове фондације у [[Минхен]]у (БРД). Докторирао је [[1978]]. на Филозофском факултету у [[Сарајево|Сарајеву]], на тему „О говору Раме“. Исте године изабран је за доцента на Одсјеку за јужнославенске језике Филозофског факултета у Сарајеву, [[1983]]. за ванредног, а [[1998]]. за редовног професора. У два наврата био председник Одсјека за јужнословенске језике Филозофског факултета, те продекан Факултета (1983—1985). Дуго година учествовао је у раду Јужнословенског семинара за стране слависте као лектор, предавач или секретар ([[Задар]] – [[Загреб]] – [[Сарајево]] – [[Београд]] – [[Нови Сад]] – [[Котор]]), а од [[1986]]. до [[1988]]. био и његов директор ([[Задар]] – [[Сарајево]]).
 
Био је сарадник на више пројеката Института за језик у Сарајеву. На Филозофском факултету у Загребу учествовао у више комисија за одбрану докторских дисертација. Од [[1983]]. до [[1985]]. био председник Друштва за српскохрватки језик и књижевност [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], а [[1985]]. и председник Савеза славистичких друштава [[Југославија|Југославије]]. Учествовао је у раду више међународних симпозијима и конгреса. Од 1985. до 1989. био је члан Међународног славистичког комитета (представник за [[Југославија|Југославију]]). У више наврата био лектор или гостујући професор на разним универзитетима ([[Минхен]], [[Клагенфурт]], [[Манхајм]], [[Инзбрук|Инсбрук]], [[Гетинген]] ...). Од [[1980]]. до [[1991]]. био је главни и одговорни уредник часописа „Књижевни језик“. Од [[1992]]. године стално је запослен на Институту за словенску филологију [[Универзитет у Минхену|Универзитета у [[МинхенМинхену]]у. Од [[2001]]. до [[2004]]. радио је као хонорарни професор на Универзитету[[Универзитет у [[ИнзбрукИнсбруку|Универзитету у Инсбруку]]. Од [[2004]]. у својству гостујућег професора предаје Дијалектологију српског језика, Историју српског језика и Морфологију српског језика на Одсјеку за јужнославенске језике Филозофског факултета у [[Загреб]]у.
 
Аутор је преко 200 научних и стручних радова на српском, пољском, немачком и енглеском језику објављеним у часописима и новинама бивше Југославије, Немачке, Аустрије, Швајцарске и Пољске.