Папир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Додатак у делу „Почеци” |
||
Ред 6:
== Почеци ==
Хартију је измислио Кај Лун, дворјанин кинеског цара [[Ву Ди]]ја. Производили су га од [[бамбус]]а, лубја и крпа размочених у води. Они су током 700 година држали у тајности начин производње хартије, све док муслимани за њу нису сазнали од једног од заробљених Кинеза након [[Битка код Таласа|битке код Таласа]] 751.
Како тврди Са'алеби (умро 1038), борба између Зијада ибн Салиха и турских владара, ојачаних снагама њихових кинеских савезника, избила је око 752. године у близини реке [[Тараз]] на северу [[Месопотамија|Месопотамије]]. Та Област се у традиционалној исламској литератури називала [[Туркестан]] зато што су ту претежно живели народи турског порекла. По завршетку борбе, Зијад је са собом повео и групу кинеских заробљеника, међу којима је било и оних који су добро познавали процес производње кинеског папира. Они су се касније настанили у [[Самарканд]]у, где су развили занат којим су се традиционално бавили. Производња кинеског папира од тада је постала све учесталија, а занатлије које су се бавиле тим занатом биле су све славније и познатије. Иако се производња кинеског папира веома брзо ширила у другим градовима у [[калифат]]у, ипак произвођачи „самаркандског папира”, као првог облика папира у [[ислам|исламској цивилизацији]], засвагда су очували своју славу и традицију.<ref> Ali Akbar Velajati (2016). ''Istorija kulture i civilizacije islama i Irana'' (Preveo s persijskog dr Muamer Halilović). Centar za religijske nauke „Kom”. Beograd (стр. 111-112.) </ref>
Потом се ово сазнање проширило и на [[Европа|Европу]] и радионице за израду папира појавиле су се свуда где је било довољно воде за производњу папира. Око [[800]]. у Багдаду се прави прва фабрика папира. Производња се ширила преко [[Сирија|Сирије]] и [[Египат|Египта]] на [[Сицилија|Сицилију]] и у [[Андалузија|Андалузију]]. Тако се у 13. веку папир проширио Европом и заменио скупоцјени и ретки [[папирус]] и [[пергамент]].
Линија 17 ⟶ 19:
[[Датотека:Bambus.JPG|мини|лево|200п|Бамбус — сировина на истоку]]
[[Мајстор]] ставља калуп у базен, пулпа се скупља на калупу а течност се цеди остављајући на ситу беома танак слој влакана. Цеђење се ради када [[влакна]] направе влажан [[лист]] папира. Листови се слажу један преко другог, а [[вода]] се циједи притиском камена или помоћу пресе која личи на штампарску. [[Ислам]]ски мајстори први су направили хартију у боји. Они су на њу наносили чак и златне или сребрне зачкице. Данас имамо хартију у свим могућим бојама. Нарочита хартија као она што су је правили [[муслимани]] може се користити за писање диплома или свједочанстава.
== Извори ==
{{reflist}}
== Литература ==
Линија 23 ⟶ 31:
* {{Cite document|last=Tsien|first=Tsuen-Hsuin|series=Joseph Needham, Science and Civilisation in China, Chemistry and Chemical Technology |volume=Vol. 5 part 1|title=Paper and Printing|publisher=Cambridge University Press|year=1985}}
* {{Cite web|title=Document Doubles|url=http://www.collectionscanada.ca/forgery/ Detecting the Truth: Fakes, Forgeries and Trickery|publisher=Library and Archives Canada}}
* Ali Akbar Velajati (2016). ''Istorija kulture i civilizacije islama i Irana'' (Preveo s persijskog dr Muamer Halilović). Centar za religijske nauke „Kom”. Beograd (стр. 87-118.)
{{refend}}
| |||