Отворите главни мени

Промене

м
Dodatak
Владао је од 813. до своје смрти 833. године. Био је познат као покровитељ културног успона у [[ислам|муслиманском]] свету.
 
Ал-Мамунов отац [[Харун ел Рашид|Харун ал-Рашид]], је царство, које се простирало од [[Северна Африка|северне Африке]] до [[Инд]]а, као и титулу халифа препустио сину [[Мухаммад ибн Харун ал-Амин|ал-Амину]];. Мамуну, који је био старији, али имао [[Персијанци|персијску]] мајку, препустио је управљање [[Велики Хорасан|Хорасаном]]. Одмах по очевој смрти је избио кратки грађански рат из кога је Мамун изашао као победник. Легитимитет његове власти није био једноставан, те се Мамун стално морао борити против разних завера.
 
Амин се већ од првих месеци свог калифата суочава са озбиљнијим проблемима које му намеће његов брат Мамун. Мамунова мајка је била [[иран]]ског порекла, те су нетрпељивост у односима између два брата продубљивали и њихови саветници. Најзад, након дужих сукоба, Амин је погубљен и калифат је преузео његов брат Мамун.
Одмах по очевој смрти је избио кратки [[грађански рат]] из кога је Мамун изашао као победник. Легитимитет његове власти није био једноставан, те се Мамун стално морао борити против разних завера.<ref name="Istorija kulture i civilizacije islama i Irana"> Ali Akbar Velajati (2016). ''Istorija kulture i civilizacije islama i Irana'' (Preveo s persijskog dr Muamer Halilović). Centar za religijske nauke „Kom”. Beograd (стр. 146.) </ref>
 
== Владање и ''Кућа мудрости'' ==
 
Доба владавине Мамуна је у културном смислу значајно због његових напора да се прикупе текстови знаменитих грчких филозофа и научника. Мамун је установио својеврсни универзитет познат као "Кућа мудрости'' (Баит ал-Хикма) у [[Багдад]]у, а који је постао једно од средишта арапске учености. У њега је позвао бројне научнике разних вера, а који су се бавили преводима, коментарима античких текстова, [[медицина|медицином]], [[математика|математиком]], [[астрономија|астрономијом]], [[алхемија|алхемијом]] и семантиком. И сам Мамун је био добро образован и лично се занимао за научна питања.
 
Мамун је био велики љубитељ [[логика|логичких]] и [[филозофија|филозофских]] разматрања. Таква његова наклоност постала је још упечатљива када је прочитао [[арапски језик|арапске]] преводе славних старогрчких филозофских дела и преко њих се упознао са принципима [[дедукција|дедуктивне методе]] поимања чињеница.
Ибн Недим у ''ал-Фихристу'' пише да је Мамун једне ноћи сањао [[Аристотел]]а и да је покушао да од њега добије одговоре на нека своја филозофска и теолошка питања и недоумице. Аристотел му је у сну детаљно одговорио на сва питања и након тога [[абасиди|абасидски]] калиф је одлучио дана арапски језик преведе све Аристотелове књиге, трактате, збирке и посланице. Недуго потом, он је послао високу делегацију у [[Византија|Византију]] и тражио да му се донесу сва Аристотелова дела, као и дела других истакнутих старогрчких мислилаца о разним рационалним и филозофским научним дисциплинама.<ref name="Istorija kulture i civilizacije islama i Irana" />
 
== Извори ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* Wiet, Gaston, еt al.,''Велике цивилизације средњега века'', Zgodovina človeštva, razvoj kulture in znanosti, tretja knjiga, drugi zvezek, DZS, Ljubljana 1976 {{COBISS|ID=23389696}}
* Ali Akbar Velajati (2016). ''Istorija kulture i civilizacije islama i Irana'' (Preveo s persijskog dr Muamer Halilović). Centar za religijske nauke „Kom”. Beograd (стр. 146-157.)
 
[[Категорија:Рођени 786.]]
469

измена