Ел-Мамун — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodatak |
|||
Ред 3:
Владао је од 813. до своје смрти 833. године. Био је познат као покровитељ културног успона у [[ислам|муслиманском]] свету.
Ал-Мамунов отац [[Харун ел Рашид|Харун ал-Рашид]], је царство, које се простирало од [[Северна Африка|северне Африке]] до [[Инд]]а, као и титулу халифа препустио сину [[Мухаммад ибн Харун ал-Амин|ал-Амину]]
Амин се већ од првих месеци свог калифата суочава са озбиљнијим проблемима које му намеће његов брат Мамун. Мамунова мајка је била [[иран]]ског порекла, те су нетрпељивост у односима између два брата продубљивали и њихови саветници. Најзад, након дужих сукоба, Амин је погубљен и калифат је преузео његов брат Мамун.
Одмах по очевој смрти је избио кратки [[грађански рат]] из кога је Мамун изашао као победник. Легитимитет његове власти није био једноставан, те се Мамун стално морао борити против разних завера.<ref name="Istorija kulture i civilizacije islama i Irana"> Ali Akbar Velajati (2016). ''Istorija kulture i civilizacije islama i Irana'' (Preveo s persijskog dr Muamer Halilović). Centar za religijske nauke „Kom”. Beograd (стр. 146.) </ref>
== Владање и ''Кућа мудрости'' ==
Доба владавине Мамуна је у културном смислу значајно због његових напора да се прикупе текстови знаменитих грчких филозофа и научника. Мамун је установио својеврсни универзитет познат као "Кућа мудрости'' (Баит ал-Хикма) у [[Багдад]]у, а који је постао једно од средишта арапске учености. У њега је позвао бројне научнике разних вера, а који су се бавили преводима, коментарима античких текстова, [[медицина|медицином]], [[математика|математиком]], [[астрономија|астрономијом]], [[алхемија|алхемијом]] и семантиком. И сам Мамун је био добро образован и лично се занимао за научна питања.
Мамун је био велики љубитељ [[логика|логичких]] и [[филозофија|филозофских]] разматрања. Таква његова наклоност постала је још упечатљива када је прочитао [[арапски језик|арапске]] преводе славних старогрчких филозофских дела и преко њих се упознао са принципима [[дедукција|дедуктивне методе]] поимања чињеница.
Ибн Недим у ''ал-Фихристу'' пише да је Мамун једне ноћи сањао [[Аристотел]]а и да је покушао да од њега добије одговоре на нека своја филозофска и теолошка питања и недоумице. Аристотел му је у сну детаљно одговорио на сва питања и након тога [[абасиди|абасидски]] калиф је одлучио дана арапски језик преведе све Аристотелове књиге, трактате, збирке и посланице. Недуго потом, он је послао високу делегацију у [[Византија|Византију]] и тражио да му се донесу сва Аристотелова дела, као и дела других истакнутих старогрчких мислилаца о разним рационалним и филозофским научним дисциплинама.<ref name="Istorija kulture i civilizacije islama i Irana" />
== Извори ==
{{reflist}}
== Литература ==
* Wiet, Gaston, еt al.,''Велике цивилизације средњега века'', Zgodovina človeštva, razvoj kulture in znanosti, tretja knjiga, drugi zvezek, DZS, Ljubljana 1976 {{COBISS|ID=23389696}}
* Ali Akbar Velajati (2016). ''Istorija kulture i civilizacije islama i Irana'' (Preveo s persijskog dr Muamer Halilović). Centar za religijske nauke „Kom”. Beograd (стр. 146-157.)
[[Категорија:Рођени 786.]]
| |||