Јапанска писма — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
Катакана је настала тако што су ученици у манастирским школама узимали делове канђија и доделили им гласовну вредност, како би могли брже да њима да транскрибују новопридошле речи (канђи) из кинеског.
Како су писма сазревала и ширила се, канђи се почео користити само за писање речи које носе значење, као што су именице, придеви и глаголи, док су каном (хираганом и катаканом) почеле да се записују граматичке речи, аутохтоне јапанске речи, транскрипција изнад канђија ([https://en.wikipedia.org/wiki/Furigana фуригана]) као и речи из страних језика (које су накнадно из других страних језика стизале у јапански нпр. бројни англицизми).
Што се ромађија тиче увео га је научник Хепбурн (Hepburn) који га је крајем 19. века користио у свом енглеско-јапанском речнику као транскрибцију . Ова енглеска транскрипција користи се и данас у неким уџбеницима јапанског језика за странце.
Следи неколико примера речи написаних на јапанским писмом:
| |||