Едвард од Вестминстера — разлика између измена

|опис_слике = ''Едвард од Вестминстера, син Хенрија VI'', гравура [[Силвестер Хардинг|Силвестера Хардинга]]. Издато 19. јануара 1793. године.

Родио се [[13. октобра]] [[1453]]. године у [[Вестминстерска палата|Вестминстерској палати]] као син енглеског краља [[Хенри VI Ланкастер|Хенрија VI]] и [[Маргарета Анжујска|Маргарете Анжујске]]. Пошто је пре његовог рођења краљ Хенри био потпуно полудео веровало се да заправо није могао зачети дете те да је Едвард син неког Маргаретиног савезника. Његово рођење је ионако погоршало тежак положај [[Краљевство Енглеска|Краљевства]]. Непосредно пре Едвардовог рођења, када је Хенри полудео, његов рођак [[Ричард Плантагенет, 3. војвода од Јорка|Ричард, војвода од Јорка]], био је проглашен за намесника и признат за наследника ако Хенри не добије сина. Мада нема доказа да је Ричард имао неке превратничке[[преврат]]ничке намере нити да је намеравао да нанесе зло Едварду и његовом оцу, краљица Маргарета сумњала је у њега. Уз помоћ себи оданих племића, она је напала [[Војводство Јорк|војводине поседе]] и протерала га из [[Енглеска|Енглеске]].

Ричард се, међутим, убрзо враћа у Енглеску {{sfn|Пејнтер|1997|p=437}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=282}} и уз помоћ буржоазије, дела крупних феудалаца економски развијенијег југа, већине ''новог племства'', [[Феудализам|феудалаца]] који су с њим били [[Династија Плантагенет|у родбинским везама]] и феудалних група које су биле потиснуте с власти и утицаја на двору {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=282}}. Тиме је започео [[грађански рат]] у Енглеској, тзв. [[Ратови ружа|Рат ружа]] (по грбовима [[Династија Ланкастер|Ланкастера]] црвене руже и [[Династија Јорк|Јорка]] беле руже) {{sfn|Пејнтер|1997|p=437}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=282}}. Године 1455. [[Прва битка код Сент Албанса|дошло је до прве битке]] између присталица [[Јорк|Јоршке]] династије и феудалаца који су држали у својим рукама власт под Едвардовим оцем. Уз Ланкастере је стала већина крупних феудалаца, нарочито феудалци севера који су се навикли на политичку самосталност и који су имали велике оружане снаге. Уосталом, за многе феудалце тај је рат био само изговор за пљачку, разбојништво и јачање своје политичке самосталности. Они су прелазили с једне стране на другу према томе каква им се где корист указивала, према личним везама или завадама. Крај [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] ојачао је војне одреде феудалаца попуњаване најамницима који су остали без посла. Рат двеју ружа било је време највећег пировања феудалне својевоље и безакоња {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=282}}.

Рат је пет година вођен с променљивом срећом {{sfn|Пејнтер|1997|p=437}}, али 1460. године краљевске снаге потукле су јорковце у [[Битка код Векфилда|бици код Вејкфилда]]. Војвода Ричард Јоршки изгубио је главу после пораза у тој бици {{sfn|Пејнтер|1997|p=437}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=282}}, а један његов син је мучки убијен. Иронично, Ричардова смрт представљала је смртан ударац за његове противнике ланкастеровце {{sfn|Пејнтер|1997|p=437}}. На чело јоркиста стао је његов син Едвард, деветнаестогодишњи младић, који је показао способности изванредног војсковође. 1461. године он је [[Битка код Таутона|разбио краља Хенрија]] и заузео [[Лондон]] прогласивши се {{sfn|Пејнтер|1997|p=437-438}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=282}}, на одобравање лордова[[лорд]]ова и грађана {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=282}}, за краља [[Едвард IV|Едварда IV]] {{sfn|Пејнтер|1997|p=438}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=282}}. Уз помоћ ритера и богатог сељаштва на југу Енглеске Едвард је нанео одлучан пораз присталицама Ланкастера, завршивши га страшним покољем побеђених {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=282}}.

Краљица Маргарета се и даље није предавала и грађански рат је настављен {{sfn|Пејнтер|1997|p=438}}. Краљевска породица је тада избегла у [[Краљевина Шкотска|Шкотску]], одакле је двапут покушавала да поврати власт краљу Хенрију. У [[Битка код Хексама|првом покушају]], који се догодио 1464. године, краљ Хенри је заробљен и затворен у [[Лондон тауер]]у. Други пут је то покушано 1471. године, када је краљица Маргарета придобила за савезника дотадашњег најмоћнијег следбеника Едварда IV, [[Ричард Невил, гроф Ворика|Ричарда, ерла Ворика]] и извесно време озбиљно угрозила положај краља Едварда IV {{sfn|Пејнтер|1997|p=438}}.

Краљ Хенри је тада накратко враћен на престо, али краљ Едвард је на крају поразио своје противнике, одневши низ [[Битка код Барнета|надмоћних победа]] {{sfn|Пејнтер|1997|p=438}}. Борећи се својим непријатељем имењаком принц Едвард је погинуо {{sfn|Пејнтер|1997|p=438}} у [[Битка код Тексберија|бици код Тексберија]] [[4. мај]]а [[1471]]. године. Убрзо за њим завршио је живот и његов отац, који је после пораза био затворен у Лондонској кули, где је и умро {{sfn|Пејнтер|1997|p=438}} крајем истог месеца. Принчева мајка Маргарета била је прогнана {{sfn|Пејнтер|1997|p=438}} и умрла је десетак година касније у Анжуу[[Анжу]]у у [[Француска|Француској]].