Италијански рат (1526—1530) — разлика између измена

Победа [[Карло V, цар Светог римског царства|Карла V]] у [[Италијански рат (1521—1526)|претходном рату]] уплашила је Италијане. [[Папа Климент VII|Папа]], Млеци, Фиренца и Милано, заједно са Француском образовали су 22. маја 1526. године Свету лигу. И овај рат се завршио повољно по Карла. [[Шарл Бурбон]] заузео је [[Милано]]. Заједно са [[Георг фон Фрундсберг|Фрундсбергом]] кренуо је на [[Пјаченца|Пјаченцу]] и [[Болоња|Болоњу]], али се ти градови нису могли напасти због помањкања артиљерије. Код Болоње су се побунили неисплаћени [[ландскнехти]]. Бурбон их је некако примирио. Наставио је операције ка Риму и заузео га 6. маја 1527. године. Том приликом [[Рим]] је вандалски опљачкан. У међувремену, Французи су, уз новчану помоћ Енглеза подигли нову војску с којом је [[ОдетОде Лотрек]] кренуо за Напуљ. Потиснуо је из Рима војску цареваца под [[Филибер Оранж|Филибером Оранжом]] који је заменио погинулог Бурбона и блокирао их у Напуљу с копна и с мора. Савезничка француско-млетачко-папска флота под [[Андрео Дорије|Андреом Доријом]] изненада је напала код Портофина 15. августа шпанску ескадру и нанела јој пораз. Но, епидемија куге покосила је главнину француске војске заједно са Лотреком. Остатак се предао Оранжу. Још један покушај Француза да се учврсте у Италији осујећен је код Ландријана 21. јуна 1529. године. Исцрпљене затим, обе стране закључиле су примирје у Камбреу 3. августа 1529. године. Француска се одрекла Италије и права сизеренства у [[Фландрија|Фландрији]] и Артоау, али је добила Бургундију. С папом се Карло измирио у Барселони 29. јуна, а са Миланом и Венецијом закључио [[мир у Болоњи]] 23. децембра. Фиренцу је Карло заузео 1530. године и крваво јој се осветио.