Павијан — разлика између измена

Постоји неколико познатих [[Фосил|фосилних]] врста павијана, од којих су најпознатији ''Papio ingens'' (понекад ''Dinopithecus ingens'') медведи. Познати као и "''Велики павиани''" вероватно су били величине [[гориле]] и живели је у геолошкој периоду [[Плеистоцен|плеистоцена]] пре пре око 1,7 милиона година у источној Африци. Претпоставља се да су се ''Papio ingens'' углавном хранили биљкама<ref>Gilbert CC et al. 2015. ''Papio Cranium from the Hominin-Bearing Site of Malapa: Implications for the Evolution of Modern Baboon Cranial Morphology and South African Plio-Pleistocene Biochronology.'' PLoS ONE 10 (8): e0133361; {{doi| 10.1371/journal.pone.0133361]].</ref>. Најстарији бабун ''Papio angusticeps,'' чија је делимично очувана лобања нађена у јужноафричкој [[Малапа пећина}} 2015.<ref name=":4">{{Cite web|url=http://www.livescience.com/51937-earliest-baboon-fossil.html|title=Skull of Earliest Baboon Discovered|last=Geggel|first=Laura|last2=|date = 21. 088. 2015 07:29am ET|website=Live Science|publisher=Live Science|access-date = 15. 11. 2016.}}</ref>, археолошки локалитет човеколиког ''[[Australopithecus sediba]]'', и да је од 2.026 до 2,36 милиона година. Старост ове врсте је испред или у периоду од најновијег заједничког претка сачуваних врста, чија старост је одређена према молекуларном времену на 1,8 до 2,2 милиона година старости<ref name=":4" />.

Традиционално, постоје пет облика класификација варијације унутар рода ''Papio''. Неки научници<ref>{{Cite bookharvnb|title=Species, Species Concepts, and Primate Evolution|publisher=Plenum Press|year=1993|location=New York|chapter=Species, subspecies, and baboon systematics|last=Jolly|first=CJ|editor1=WH Kimbel|editor2=LB Martin}}</ref> тврде да би требало уврстити још најмање два облика, укључујући и мале [[Кинда павијани|Кинда павијане]] (''P. cynocephalus kindae'') из [[Замбија|Замбије]], [[Демократска Република Конго|ДР Конга]], и [[Ангола|Анголе]]<ref name="Freedman">{{Cite journal|year=1963|title=A biometric study of Papio cynocephalus skulls from northern Rhodesia and Nyasaland|journal=Journal of Mammalogy|publisher=Journal of Mammalogy, Vol. 44, No. 1|volume=44|issue=1|doi=10.2307/1377165|jstor=1377165|last=L|first=Freedman|pagespp=24–43}}</ref>, и Сиво стопални павијани (''P. ursinus griseipes'') пронађена у Замбији, [[Боцвана|Боцвани]], [[Зимбабве|Зимбабву]], [[Мозамбик]]у, у северном делу [[Јужноафричка Република|Јужне Африка]]. Међутим, садашња сазнања о морфолошкој, генетској, и различитости у понашању унутар ''Papio'' рода су сувише слаба да би било коначног, свеобухватног суда о овом питању.

* {{Cite book |ref= harv|last=Jolly|first=CJ|editor1=WH Kimbel|title=Species, Species Concepts, and Primate Evolution|publisher=Plenum Press|year=1993|location=New York|chapter=Species, subspecies, and baboon systematics|last=Jolly|first=CJ|editor1=WH Kimbel|editor2=LB Martin}}