Дивља гуска — разлика између измена

нема резимеа измене
== Распрострањеност и станиште ==
Ова врста има [[Палеоарктичка зона|палеоартичку распрострањеност]]. Паре се у Исланду, Норвешкој, Шведској, Финској, балтичким државама, северној Русији, Пољској, источној Мађарској и Румунији. Такође се паре локално у Великој Британији, Данској, Немачкој, Аустрији, Чешкој, Словачкој и Македонији. Источна врста се простире целом дужином азијског континента.{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}} Европске гуске [[Сеоба птица|мигрирају]] ка [[медитеран]]у и северној [[Африка|Африци]] док азијске ка [[Белуџистан]]у, Азербејџану, Ирану, Пакистану, северној Индији, Бангладешу.{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}}
 
==Понашање==
Дивље гуске су [[биљојед]]и и хране се [[трава]]ма. Једу махом младу траву и често се могу наћи на [[пашњак|пашњацима]] заједно са [[овца]]ма и [[крава]]ма.{{sfn|Scheiber|Weiß|Hemetsberger|Kotrschal|2013|pages=[https://books.google.com/books?id=fTgoAAAAQBAJ&pg=PA9 9–10]}} Због ниске [[Nutrijent|хранљивости]] трава, већи део свога времена троше на исхрану.<ref name=ARKive>{{cite web |url=http://www.arkive.org/greylag-goose/anser-anser/ |title=Greylag goose (''Anser anser'') |publisher=Wildscreen Arkive |accessdate=20 October 2015}}</ref> Хране се такође воденим биљкама као што су [[Lemna]] и [[Glyceria fluitans]]. Зими се хране травама, [[лишће]]м, [[житарица]]ма односно пољопривредним усевима (нарочито ноћу). Познато је да се хране [[овас]]ом, [[пшеница|пшеницом]], [[јечам|јечмом]], [[хељда|хељдом]], [[лећа|лећем]], [[грашак|грашком]] и уопште коренским усевима. Понекад се такође хране [[жирови]]ма а на обалама [[морска трава|морском травом]].{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}}
 
== Референце ==