Вишеслав — разлика између измена

'''Кнез Вишеслав''' (или ''Војислав''){{Напомена|У Моравчиковом издању ''[[De Administrando Imperio]]'', Вишеславово име је {{lang|grc|Βοϊσέσθλαβος}}, док Реиске Јохан Јакоб га зове {{lang|grc|Βοισέσθλαβος}},{{sfn|Reiske|1840|p=153}}, што на латинском значи ''Boiseslav''{{sfn|Istorisko-filološki oddel|1968|p=152}} и ''Boisesthlabus'',{{sfn|Reiske|1840|p=153}}. Његово српско име је Вишеслав, а познат је као и Војислав. Пре су историчари уместо да га зову Вишеславом они га називају Војиславом.{{sfn|Živković|2012}} Вишеслав потиче од речи ''више'' и ''слав'', а Војислав од ''вој'' (рат) и ''слав''}} је први познати [[списак српских владара|српски владар]] на [[Балканско полуострво|Балкану]] чије име је поуздано забележено у историјским изворима. Припадао је владарској породици ([[Властимировићи]]) или Лужичко-балканској династији која је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|Србе довела на Балкан]] око 631. Његово име је забележено у спису [[de administrando imperio|''„О Управљању Царством“'']] [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII Порфирогенита]] у грецизираном облику ({{јез-гр|Βοισέσθλαβος}}), а већина историчара ово преводи као ''Вишеслав'', али има и оних који мисле да га треба превести као ''Војислав''.{{sfn|ВИИНЈ, II|1959|p=50}}

Раније су [[историја|историчари]] (почевши од [[Павел Јосеф Шафарик|Павла Шафарика]]) мислили да је владао у другој половини VIII века. Данас је јасно да је замисливо да је Вишеслав владао било када од средине VIII века или у првој половини IX века.{{Напомена|Вишеслав је владао [[780]]. или крајем 8. века, био савременик [[Карло Велики|Карлом Великом]]}}.{{sfn|Samardžić|Duškov|1993|p=24}}{{sfn|Blagojević|Petković|1989|p=19}}({{floruit}} 768–814).{{sfn|Samardžić|Duškov|1993|p=24}} {{sfn|Логос|2016|p=72-73}} Није потпуно јасно ни коју је титулу тај владар имао. [[Константин VII Порфирогенит]] је поред имена за прве [[Србија|српске]] владаре записао да су имали звање архонта. Данас се обично се претпоставља да су имали звање кнеза, али неки Вишеслава замишљају као великог жупана.{{Напомена|[[Србија|Српски]] владар се звао ''архонтом'' [[Србија|Србије]],{{sfn|Živković|2008}} (ἄρχοντος Σερβλίας, ἄρχων Σερβλίας, ἄρχοντος τοὒ Σἐρβλου){{sfn|Moravcsik|1967|pp=154, 156}} који је преведен од стране Моравчика, а превод је значио ''српски принц'' {{sfn|Moravcsik|1967|p=155}} и ''принцом Србије'' {{sfn|Moravcsik|1967|p=157}} Код [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]] се помиње као кнез, али на Грчком је архонт.{{sfn|SANU|1995|p=37}}}}

Историју почетка [[Кнежевина Србија (средњи век)|Српске Кнежевине]] записао је [[Константин VII Порфирогенит|Порфирогенит]] у своме делу „De Administrando Imperio” У том делу се описује првог спрског владара, који није имао име и назван је као [[Непознати кнез|Непознати Кнез]] који је водио [[Срби|Србе]] на [[Балканско полуострво|Балкан]].{{sfn|Živković|2006|p=23}} Добио је подршку од [[Ираклије|Ираклија]] и умро је пре него што су [[Бугари]] дошли на Балкан.{{sfn|Blagojević|Petković|1989|p=19}} [[Словени]] се насељавају на [[Балкан]] од 6. до 7. века. Порфирогенит помиње да су [[Срби]] увек били под [[Византија|Византијској]] власти. Порфирогенит говори о покрштавању [[Срби|Срба]] (632-638).{{sfn|Živković|2002|pp=207–209}}

Према „[[De Administrando Imperio]]” [[Србија]] се тада звала [[Рашка]], док је мали део [[Србија|Србије]] била [[Босна]]. Постојале су и дурге српске државе [[Паганија]], [[Захумље]], [[Травунија]]{{sfn|Moravcsik|1967|pp=153–155}} и [[Дукља]].{{sfn|Novaković|2010}} Дукља се налазила код [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Праве границе [[Рашка|Рашке]] су нејасне. Порфирогенит помиње да је Вишеслав потомак [[Непознати кнез|непознатог кнеза]].<ref>{{harvnb|Blagojević|Petković|1989|p=19}}; {{harvnb|Živković|2006|pp=22–23}}</ref>

Први владар [[Властимировићи|Властимировића]] је био владар познат као Вишеслав, почео је да влада око [[780.|780]], и био је савременик [[Карло Велики|Карла Великог]], мада се Вишеслав сматра жупаном [[Рашка|Рашке]]. Вишеслав је увек морао да помаже [[Византија|Визанитији]] у биткама.{{sfn|Fine|1991|pp=225, 304}} Према [[Владимир_Ћоровић|В. Ћоровићу]], [[Срби]] у почетку живели повучени у [[Клисура|клисурама]], у својој племенској заједници.{{Напомена|[[Словени]] Државасу почели да се насељавају од 6. до 7. века.{{sfn|Fine|1991|pp=26–41}} Све до око [[560]]. нису почели изненадно да нападају код [[Сава|Саве]] и Дунава и имали су ограничено насељавање.{{sfn|Fine|1991|p=29}}{{sfn|Fine|1991|p=33}}}} Данашња централна [[Србија]] је била стратешка провинција, [[Византија|Византијски]] владари су правили куле да би се одбранили од [[Варвари|Варвара]].{{sfn|Živković|2002|p=187}} Бројни [[Словени]] су се у то доба мешали <ref>{{harvnb|Fine|1991|pp=38, 41}}; {{harvnb|Ćorović|2001|loc="Балканска култура у доба сеобе Словена"}}</ref> и држава је била подељена владаревом браћом.{{sfn|Ćorović|2001|loc="Прва српска држава"}} Према [[Б. РадојковићуРадојковић]]у (1958), Вишеслав је имао највећу власт у држави и био је велики војсковођа., Премапрема овом, [[Србија|српска]] држава је добила независност тек након 150 година када су се [[Срби]] населили. Како год, Б. Радојковићев рад је био дискредитован од стране [[Сима_Ћирковић|С. Ћирковића]].{{sfn|Ćirković|1960|pp=195–198}}

И ако је Вишеслав поменут само са именом, [[Србија]] је морала да служи [[Византија|Византији]], и они су у то време имали мир са [[Бугари]]ма, са њиховим суседима који су делили заједничку границу.{{sfn|Moravcsik|1967|p=155}} [[Бугари]], у доба владавине [[Телериг]]а,<ref name=Corovic-bbs>{{harvnb|Ćorović|2001|loc=ch. [[Бугари]] и балкански[[балкан]]ски [[Словени]]}}</ref> Бугарипланирали су планирали да се колонизују са [[Словени]]ма, са [[Брсјаци]]ма, као проширење [[Бугарска|Бугарске]], довело је до великог кретања [[Словени|Словена]], у [[762.]] 200 000 Словена се иселило из Бугарске у [[Мала Азија|Малу Азију]].{{sfn|Ćirković|2008|pp=14–16}} [[Бугари]] су поражени [[774.]] године после цара [[Константин V Копроним|Константина V]], сазнао је о њиховом плану. [[Бугари]] су [[773.]] препречили границе између [[Србија|Србије]] и [[Византија|Византије]].{{sfn|Živković|2002|p=230}} 783. [[Словени]] су урадили устанак од [[Makedonija (Grčka)|Македоније]] до [[Пелопонез]]а. У [[Панонија|Панонији]], на северном делу [[Србија|Србије]], [[Карло Велики]] је напао [[Евроазијски Авари|Аваре]]., док је [[Далмација]] у то време је имала добре односе са [[Византија|Византијом]].{{sfn|Živković|2002|p=218}} 789-810 се десио велики конфликт између [[Византија|Византије]] и [[Франачка|Франачке]] због [[Далмација|Далмације]]. Када се конфликт завршио 812. године, [[Франци]] су освојили [[Далмација|Далмацију]], а [[Византија]] гредовеградове кодоко обала.{{sfn|Živković|2002|p=228}}

Вишеслава је наследио син [[Радослав Вишеславић|Радослав]], а потом [[Просигој]],{{sfn|Samardžić|Duškov|1993|p=24}} владали су док је у [[Кнежевина Далмација и Либурнија|Кнежевини Далмацији]] била побуна против [[Франачка|Франачке државе]] (819-822).{{sfn|Ćirković|2008|pp=14–16}} [[Срби]] су били контролисали већи део [[Далмација|Далмације]] и [[Босна|Босне]]. („ad {{цитат|Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur”).dicitur{{sfn|Pertz|1845|p=83}} }}

Вишеславов праунук [[Властимир]] који је почео владавину око [[830]]; Он је најстарији српски владар о коме имају тоне података. Око 839-842, у доба [[Бугарска|Бугарско]]-[[Србија|Срског]] рата била је битка између Властимира[[Властимир]]а и [[Пресијан I|Пресијана I]], победа је била Властимирова[[Властимир]]ова.{{sfn|Živković|2006|pp=23–24}} Династија је ојачала стабилност у држави. Имена српских владара кроз [[Мутимир]]а, су стара [[Словени|словенска]] имена., Тектек у 9. веку се појављују [[Хришћани|хришћанска]] имена.{{sfn|SANU|1995|p=37}}

Постојала су 4 владара која су легендарна и појављују се код [[Летопис Попа Дукљанина|Попа Дукљанина]], то су [[Свевлад (легендарни српски владар)|Свевлад]], [[Селимир]], [[Владин (кнез)|Владин]] и [[Ратимир]]. Историчар [[Панта Срећковић]] мисли да су имена оних који су проганали [[Хришћани|Хришћане]].{{sfn|Živković|2006|p=16}} {{sfn|SANU|1934|p=11}}

* {{Cite book|ref=harv|last1=Благојевић|first1=Милош|authorlink1=Милош БлагојевићМилош_Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}

* {{cite book|ref= harv|last1=BlagojevićБлагојевић|first1=MilošМилош|authorlink1=MilošМилош BlagojevićБлагојевић|last2=PetkovićПетковић|first2=Sreten Сретен|title=SrbijaСрбија uу dobaдоба NemanjićaНемањића: odод kneževineкнежевине doдо carstvaцарства : 1168-1371 : ilustrovanaилустрована hronikaхроника|url=https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ|year=1989|publisher=TRZ ТРЗ"VAJATВАЈАТ"|ref=harv}}

* {{cite book| edition=Moravcsik, Gyula| author=Константин VII ''Порфирогенит'' |authorlink=ConstantineКонстантин VII Порфирогенит|year=1967|publisher=Dumbarton Oaks CenterЦентар forза ByzantineВизантијске Studiesстудије|title=[[De Administrando Imperio]]|location=WashingtonВашингтон DД.CС.|ref={{harvid|Moravcsik|1967}} }}

* {{cite book| edition=Reiske, J. J. |author=Константин VII ''Порфирогенит'' |authorlink=ConstantineКонстантин VII Порфирогенит|year=1840|publisher=Impensis E. Weberi|title=[[De Ceremoniis]]|location=|ref={{harvid|Reiske|1840}} }}

* {{cite book| author=[[EinhardАјнхард]] | title=Annales regni Francorum | trans_title=[[Royal Frankish Annals]] | language=LatinЛатинском}}

** {{cite book|author=EinhardАјнхард|editor=Pertz, Georgius Heinricus|title=Einhardi Annales|url=https://books.google.com/books?id=yBhKAAAAcAAJ&pg=PA83|year=1845|publisher=Impensis Bibliopolii Hahniani|page=<!--83-->|quote=<!--ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur-->|ref={{harvid|Pertz|1845}} }}