Каросерија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
 
Нема описа измене
Ред 4:
[[Датотека:Cars of 1905.jpg|мини|лево|220п|Каросерије аутомобила с почетка 20. века]]
Каросерије у којима се превозе путници или терет разликују се међусобно према конструкцији, димензијама, намени и врсти материјала. Каросерија треба да пружи што мањи отпор при кретању кроз ваздушну средину. Каросерије нарочито [[Putnička kola|путничних возила]] морају бити [[Аеродинамика|аеродинамичније]], јер ће им отпор облика бити мањи, затим морају и споља бити фино обрађене да отпор трења честица ваздуха о каросерију буде што мањи. Треба да има и што мању тежину и да при кретању возила изазива што мању буку, да буде компактна и са што мање саставних делова.
 
Код првих возила употребљавале су се каросерије са дрвеним костуром, али је [[Дрво (материјал)|дрво]] нарочито због труљења, веома брзо изашло из употребе као основни материјал. Прве дрвене конструкције замениле су каросерије код којих се комбиновало дрво и [[челик]]. С временом, дрво као материјал потпуно излази из употребе и прелази се на израду челичних каросерија. Костури каросерија се раде од челичних U профила, урађених од челичног лима дебљине највише 2 мм. Такви се лимови дају лако обликовати. Овакав костур се пресвлачи пресовањем, обликованим елементима од челичног лима дебљине 0,5 до 0,7 мм, а ови се елементи, завртњима или закивцима, растаљиво међусобно спајају или заварују.
 
Класична целочелична каросерија путничког возила се ради одвојено од оквира возила, а склоп је: шкољка, предњи и задњи блатобрани, врата, поклопац мотора и поклопац пртљажног простора.
 
У последње време све више се као материјал за израду каросерија уводе [[Легура|легуре]] [[алуминијум]]а и [[пластичне масе]]. Осим мање тежине, предност им је и већа отпорност на [[Корозија|корозију]].
 
== Самоносећа каросерија ==
 
== Литература ==
Линија 9 ⟶ 17:
== Спољашње везе ==
 
[[Категорија:Каросерија| ]]
[[Категорија:Делови возила]]