Каросерија — разлика између измена

м
Нема описа измене
== Самоносећа каросерија ==
[[Датотека:Citroen Traction Avant body-chassis unit (Autocar Handbook, 13th ed, 1935).jpg|мини|240п|Каросерија Ситроен Траксион Аванта]]
Савремена путничка возила и [[аутобус]]и раде се на такозваним самоносећим каросеријама. Некада су каросерија и шасија биле различити саставни делови [[Vozilo|возила]], шасија је носећи склоп од кутијастих или цевастих носача спојених у дно возила, на ком су били причвршћени [[мотор]] с мењачем[[мењач]]ем и обе [[Осовина|осовине]], а каросерија је била само спољашња шкољка возила причвршћена на шасију. Код самоносећих каросерија је носећи елемент сама каросерија. По начину изаде разликује се шкољкасте и скелетне самоносеће каросерије и самоносеће каросерије с помоћним оквирима.
 
Каросерија се састоји од елемената из челичног лима и челичних профила међусобно тако заварених да поседују велику способност ношења и крутост. Предност самоносећих каросерија је у мањој тежини и релативно једноставном остваривању аеродинамичког облика. Пошто самоносећа каросерија као целина представља и шасију и каросерију, мора се решити тако да крутост конструкције не буде знатније угрожена. Предност јој је што се ради као једна целина која боље подноси оптерећење и што не може доћи до расклимавања појединих елемената. У случају хаварије веома тешко се доводи у првобитно стање јер се губи геометрија возила. Најраспрострањеније решење самоносећих каросерија су решеткасте или скелетне самоносеће каросерије. Таква каросерија се састоји од пресованог језгра отвореног или затвореног профила који заједно са одговарајућим површинама чини скелет каросерије. Он на себе прима сва оптерећења, па остале површине каросерије могу бити од тањег лима, или од неког другог материјала као што је [[пластика]].