Korpusna lingvistika — разлика између измена

(.)
Američki lingvisti strukturalisti zagovarali su korišćenje i proučavanje autentičnih primera jezika u spontanoj upotrebi<ref name=":0" />. Zbirke uzoraka teksta bile su neizostavne u istorijskoj lingvistici, gde nije bilo moguće doći do izvornih govornika, recimo srednjevekovnog engleskog jezika. Zatim, fonetičari i lingvisti koji proučavaju usvajanje jezika kod dece počeli su da koriste korpuse. U usvajanju jezika su tokom šezdesetih godina XX veka već korišćeni transkribovani primeri upotrebe jezika u govoru dece (CHILDES)<ref name=":0" />.
 
Korpusna lingvistika je na kratko oslabljena širenjem postavki transformaciono-generativne gramatike Noama Čomskog. Zbog naglaska na jezičkoj kompetenciji (jezičkoj intuiciji govornika), a ne na performansi (stvarnoj upotrebi jezika), korpusne metode su bile zanemarene u proučavanju jezika od kraja pedesetih do osamdesetih godina XX veka. Ipak, korpusna lingvistika nije nestala i šezdesete i sedamdesete godine XX. veka donele su neke prekretnice u razvoju ove oblasti.
 
Prvi elektronski korpus pisanog jezika, ''the Brown Corpus, sastavili su š''ezdesetih godina XX veka Nelson Frensis i Henri Kučera. Ovaj korpus je prvo zapisan na [[Бушена картица|bušenim karticama]], a kasnije je prenesen na magnetne trake<ref name=":0" /><ref name=":1" />. T''he Brown Corpus se'' sastojao od oko milion reči iz tekstova na engleskom jeziku sa američkog govornog područja. Materijal je prikupljen tokom 1961. godine iz petnaest različitih jezičkih žanrova i bio je sastavljen specijalno za potrebe lingvističke analize. Ovaj korpus je postavio prve standarde u izradi opštih korpusa i poslužio je kao model za sastavljanje drugih korpusa. Po ugledu na njega nastao je britanski pandan ''Lancaster-Oslo/Bergen Corpus (LOB)''<ref name=":1" />.