Сифражеткиње — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 87.116.176.235 (разговор) на последњу измену корисника Trans Goat
Ред 1:
{{друго значење3|Суфражеткиња (филм)}}
{{bez izvora}}
'''СуфражеткињаСифражеткиња''' ({{јез-енгл|suffragette}}) је назив који се крајем 19. и почетком 20. века у англосаксонским земљама, а поготово у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] користио за припаднице покрета за једнако [[право гласа]] мушкараца и жена, односно увођење [[žensko pravo glasa|женског права гласа]]. Израз ''-{suffragette}-'' долази од енглеске речи ''-{suffrage}-'' за [[право гласа]].
 
== СуфражеткињеСифражеткиње у САД ==
[[Датотека:Woman suffrage headquarters Cleveland.jpg|мини|280п|Главни штаб суфражеткињасифражеткиња у [[Кливленд]]у, [[1912]].]]
Израз се данас користи за све припаднице тог покрета, али је у своје доба имао пејоративан призвук, односно њиме су се описивали пре свега припаднице радикалне фракције, окупљене око ''[[Социјално-политичкa унијa жена|Социјално-политичкe унијe жена]]'' на челу с [[Емелин Панкхерст]]. Општи израз за чланове покрета, било радикалне, било конзервативне, односно мушкарце и жене, био је ''[[суфражистсифражист]]и''. Тај се израз више користио у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], где је покрет у основи био умеренији него у УК. У УК се израз суфражистсифражист користио за чланове [[Национална унија друштава за женско право гласа|Националне уније друштава за женско право гласа]] (-{NUWSS}-).
 
== СуфражеткињеСифражеткиње у УК ==
 
СуфражеткињеСифражеткиње у Британији су изазвале велику пажњу, али и контроверзе тиме што су се користиле методама [[директна акција|директне акције]] као што је везивање за пруге, подметање ватре у поштанске сандуке, разбијање прозора, а понекад и постављање мањих бомби. Једана од најспектакуларнијих таквих акција се догодила када на коњској трци [[Епсом Дерби]], када је суфражеткињасифражеткиња [[Емили Дајвисон]], искочила и била насмрт прегажена од краљевог коња [[1913]]. године. Многе од њених истомишљеница су биле затваране, на што су реаговале организовањем [[штрајк глађу|штрајкова глађу]], што је власти терало да користе [[присилно храњење]].
 
Настојећи спречити да суфражеткињесифражеткиње стичу симпатије, британска влада је донела тзв. [[Закон о мачки и мишу]] којим су се затворенице обољеле због штрајка глађу пуштале, а хапсиле тек након опоравка.
 
== Спољашње везе ==