Ричард Брансон — разлика између измена

Бренсон је започео свој посао у продаји плоча у цркви, одакле  је покренуо ''Студент'' магазин. Бренсон је интервјуисао неколико истакнутих личности краја 1960—их за магазин, укључујући и [[Мик Џегер]] и р. Д. Лаинг.<ref name="Branson2011">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=NWxnDythozIC|title=Losing My Virginity|last=Richard Branson|date = 04. 08. 2011|publisher=Ebury Publishing|isbn=978-1-4464-8334-3}}</ref>  Рекламирао је популарне плоче у  С''тудент магазину, ''што му је донело успех преко ноћи.<ref>{{Cite news|url=http://www.businessinsider.com/richard-branson-fails-virgin-companies-that-went-bust-2012-4?op=1|title=RICHARD BRANSON'S FAILS: 14 Virgin Companies That Went Bust|last=Mallory Russell|date = 21. 04. 2012|publisher=[[Business Insider]]}}</ref> Тргујући под називом "Вирџин", он је продао записе знатно брже него на "Хигх Стреет" распродајама, посебно ланца В. Х. Смит. Бренсон је једном рекао: "Нема смисла у отварању сопственог бизниса, осим ако то радите без осећања фрустрације." Име "Вирџин" је предложен од стране једног од Брансонових првих запослених, јер су сви били нови у пословању.<ref name="ReferenceA">Richard Branson – ''Losing my Virginity''</ref> У то време, многи производи су се продабали под рестриктивним маркетиншким споразумима, који ограничавају попусте, упркос напорима у 1950—им и 1960—им да се  лимитира тзв одржавање препродајних цена.<ref>Another example was the "Net Book Agreement", which limited the ability of book outlets, including discount book clubs, to offer deep discounts.</ref>

 

 

== Референце ==