ОваОву појава је први пут откривенапојаву у слојевима чистих кристала [[1988.]] године, од стране истраживачких тимова којеоткрили су предводилинезависно [[Питер Гринберг]] из [[Истраживачког Цeнтра Џилих]] и [[Алберт Ферт]] са [[Универзитета Јужног Париза]][[1988.]] године, којиа суза радилито међусобнооткриће независноподелили Нобелову награду за физику 2007. године. Тим истраживача фирме [[IBM]] који је предводио [[Стјуарт Паркин]] је успео да репродукује ове ефекте са слојевима поликристала[[1989.]] године, чиме је проширио изгледе за оствариву примену овог ефекта, а нарочито могућности употребе овог ефекта у конструкцији сензора за детекцију магнетних поља, и тиме и нове генерације глава за очитавање садржаја рачунарских [[хард диск|хард дискова]]. Фирма IBM је произвела први комерцијално расположиви уређај заснован на овом ефекту у децембру [[1997.]] године. Тренутна истраживања се фокусирају на употреби наножица (које испољавају већу осетљивост од танких филмова који се користе у хард дисковима), које такође испољавају ефекат гигантске матнетоотпорности.
