Секуларизација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Loš seminarski}}
{{спајање|Sekularizacija}}▼
{{ФБ032016}}
{{социологија}}
'''Секуларизација''' је трансформација друштва од блиске идентификације са религијским вредностима и институцијама ка нерелигијским вредностима и [[Sekularnost|секуларним]] институцијама. Секуларизациона теза се односи на веровање да како друштва напредују, делимицно кроз [[модернизам|модернизацију]] и [[рационализам|рационализацију]], религија губи свој ауторитет у свим аспектима друштвеног живота и владавине.<ref name=":0">[http://ksghome.harvard.edu/~pnorris/ACROBAT/Sacred_and_Secular/Chapter%201.pdf "The Secularization Debate"], chapter 1 (pp. [https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&pg=PA3&dq=%22The+Secularization+Debate%22 3]-[https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&pg=PA32 32]) of {{Cite book|first1=Pippa|last1=Norris|authorlink1=Pippa Norris|first2=Ronald|last2=Inglehart|authorlink2=Ronald Inglehart|title=Sacred and Secular. Religion and Politics Worldwide|url=https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&printsec=frontcover|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=2004|id=ISBN 0-521-83984-X; ISBN 978-0-521-83984-6}}</ref> Појам секуларизације се такође користи у контексту укидања манастирских ограничења члановима свештенства.<ref>[http://www.thefreedictionary.com/secularization Secularization - definition of secularization by The Free Dictionary<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>▼
▲'''
<span class="cx-segment" data-segmentid="246"></span>
Sekularizacija se odnosi na istorijski proces u kojem religija gubi društveni i kulturni značaj. Kao rezultat sekularizacije uloga religije u modernom društvu postaje ograničena. U sekularizovanim društvima veri nedostaje kulturni autoritet, i verske organizacije imaju malo društvene moći.
Sekularizacija poseduje mnogo značenja, kao teorija i kao istorijski proces. Socijalni teoretičari [[Карл Маркс|Karl Marks]], [[Сигмунд Фројд|Sigmund Frojd]], [[Maks Veber]] i [[Емил Диркем|Emil Dirkem]], postularili su da bi modernizacija društva uključivala opadanje nivoa religioznosti. Izučavanje ovog procesa nastoji da odredi način na koji, ili do koje mere religiozna uverenja, prakse i institucije gube društveni značaj. Neki teoretičari tvrde da je sekularizacija modernog društva delimično posledica naše nesposobnosti da se prilagodimo širokim etičkim i duhovnim potrebama čovečanstva u periodu sve bržeg napredovanja fizičkih nauka.<ref>See [http://www.religion-online.org/showarticle.asp?title=472 text]</ref>
Još jedan oblik sekularizacije odnosi se na čin vladika ili nosioca pozicije u [[Монаштво|monaškom]] ili vojnom odredu - koji sadrži kombinovanu versku i sekularnu vlast pod katoličkom crkvom - koji su se odvojili i učinili sebe potpuno sekularnim (najčešće, [[Протестантизам|Protestanti]]) naslednim vladarima. Na primer, Gotthard von Kettler, poslednji gospodar [[Ливонски ред|Livonskog reda]], prešao je u [[Лутеранизам|Luteranizam]], sekularizovao (i uzeo za sebe) zemlju [[Сенигалија|Semigalije]] i [[Курландија|Kurlandije]] koje je do tad držao u ime odreda - što mu je omogućilo da se oženi i ostavi zemlju naslednicima Vojvodstva Kurlandije i Semigalije.
== Pozadina ==
Sekularizaciji se ponekad pripisuju kulturne promene u društvu nakon pojave [[Рационализам|racionalnosti]] kao i razvoj nauke kao zamene za sujeverje—Maks Veber ja nazvao ovaj proces "Razočarenje sveta". U većini glavnih faza, ona počinje sa sporom tranzicijom iz oralne tradicije u pisanu kulturu koja održava znanje. Ovo prvo smanjuje autoritet sveštenika kao čuvara otkrivenog znanja. A odgovornost za obrazovanje se preselila sa porodice i zajednice na državu, dve posledice nastale iz ovoga su:
* ''Kolektivna svest ''kakvu je definisao [[Емил Диркем|Dirkem]] je umanjena
* Fragmentacija društvenih aktivnosti dovodi do toga da religija postaje više pitanje ličnog izbora, nego raspoložive društvene obaveze.
Glavno pitanje u istraživanju sekularizacije je stepen u kojoj meri određene tendencije, kao što su smanjenje prisustva na mestima bogosluženja, svedoče o smanjenju religioznosti ili samo privatizaciji verskih uverenja, gde verska uverenja prestaju da igraju dominantnu ulogu u javnom životu ili u drugim aspektima donošenja odluka.
== Литература ==▼
Problem sekularizma je opisan u različitim verskim tradicijama. Влада [[Турска|Турске]] је често цитиран<sup class="noprint Inline-Template " style="white-space:nowrap;">[''[[Википедија:Избјегавајте неодређене тврдње|<span title="The material near this tag may use weasel words or too-vague attribution. (July 2012)">ко?</span>]]'']</sup> на пример, после укидања [[Османско царство|отоманског]] [[Калифат]]а и оснивања Турске Републике 1923. године. Овај створена народни суверенитет у секуларним републичког оквиру, у супротности са системом чија моћ се заснива на религији. Као један од многих примера модернизације државе, то сведочи о секуларизма и демократизације као комплементарни процеси {{fact}}
== Definicije ==
Džon Somervil (1998) opisao je šest upotreba termina sekularizacije u naučnoj literaturi. Prvih pet su po uzoru na 'definicije' dok je šesta više kao 'pojašnjenje upotrebe':<ref>Somerville, C. J. "Secular Society Religious Population: Our Tacit Rules for Using the Term Secularization''. ''</ref>
# Kada se govori o '''makro društvenim strukturama''', sekularizacija se može odnositi na ''diferencijaciju'': proces u kome različiti aspekti društva, ekonomije, politike, prava i morala postaju sve više specijalizovani i različiti jedni od drugih.
# U razmatranju '''individualnih institucija''', sekularizacija može da označava transformaciju verskih u sekularne institucije. Kao primer može da posluži evolucija institucije [[Универзитет Харвард|Harvard Univerziteta]] iz pretežno verske institucije u sekularnu instituciju (sa školom božanstva koja održava verski element koji ilustruje diferencijaciju).
# Ako govorimo o '''aktivnostima''', sekularizacija se odnosi na transfer aktivnosti sa verskih na sekularne institucije, kao što je prenos pružanja socijalnih usluga sa crkve na državu.
# Kada je reč o '''mentalitetu''', sekularizacija se odnosi na prelaz sa ''krajnjih'' problema na ''neposredne ''probleme. Na primer, ljudi na zapadu su skloniji da umere svoja ponašanja iz straha od trenutačnih posledica radije nego iz zabrinutosti za posmrtnim posledicama. Ovo predstavlja lični religijski pad ili ti okretanje ka sekularnom načinu života.
# Kada se govori o '''stanovništvu''', sekularizacija se odnosi na široke obrazce društvenog pada religioznosti za razliku od gore navedenog (4) individualnog nivoa sekularizacije. Ovo razumevanje sekularizacije je takodjer različito od gore navedene definicije (1) koja se odnosi na religijsko opadanje, a ne društvenu diferencijaciju.
# Kada je reč '''religiji''', sekularizacija se može samo nedvosmisleno koristiti da se odnosi na religiji u opštem smislu. Na primer, pozivanje na hrišćanstvo nije jasno osim ako se ne precizira o kojim se tačno apoenima hrišćanstva raspravlja. .
Abdel Vahab Elmesiri (2002) je opisao dva značenja termina sekularizacije:
# '''Parcijalna sekularizacija''': što je često značenje pojma, i označava "Razdvajanje religije i države".
# '''Kompletna sekularizacija''': ova definicija nije ograničena parcijalnom definicijom, već je prevazilazi: "Razdvajanje svih (verskih, moralnih i ljudskih) vrednosti, i ne samo države već i ljudse prirode u javnom i privatnom životu, tako da je svetost uklonjena sa sveta, i ovaj svet je transformisan u upotrebljivu materuju koja se može koristiti za dobrobit jakih" .
== Sociološko korišćenje i razlikovanje ==
Na osnovu socioloških proučavanja, jedna od glavnih tema sekularizacije je upravo ona o "diferencijaciji", odnosno tendenciji da različite oblasti u životu postaju sve zasebnije i
specijalizovanije kako se društvo modernizuje. Evropsku sociologiju, pod uticajem
[[Антропологија|antopologije]], interesovali su procesi promene takozvanih primitivnih društava u ona sve više
razvijena. U SAD, isticana je najpre promena kao aspekt napretka, ali se [[Талкот Парсонс|Talkot Parsons]]
preusmerio na društvo kao sistem, udubljujući se u konstantni proces rastuće diferencijacije,
koji je video kao proces u kom nove institucije preuzimaju zadatke neophodne da zagarantuju
opstanak društva kako originalne monolitne institucije nestaju. To je prenos sa manjeg broja
neizdiferenciranih institucija na sve specijalizovanije podgrupe.<ref>Martin, David (2005).</ref>
Sledeći Parsonsa, ovaj koncept diferencijacije je široko primenjivan. Kako je formulisao Hose
Kazanova, ovo jezgro i glavna teza teorije sekularizacije su formula procesa modernizacije
društva, kao procesa funkcionalnog diferenciranja i emancipacije sekularnih sfera – pre svega
države, ekonomije i nauke - do domena religije odnosno istovremene diferencijacije i
specijalizovanja religije u okviru njenih novoosnovanih religioznih sfera. Kazanova takođe
opisuje ovu teoriju kao teoriju o privatizaciji religije, koju delimično kritikuje.<ref>Casanova, Jose (1994).</ref> Kritikujući
određene aspekte tradicionalne sociološke teorije o sekularizaciji, Dejvid Martin međutim
ističe da je koncept socijalne diferencijacije jedan od njenih najkorisnijih elemenata. <ref>{{harvnb|Martin||p=20}}</ref>
== Reference ==
{{reflist|30em}}
▲== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Gould|first=Andrew|title=Origins of Liberal Dominance: State, Church, and Party in Nineteenth-century Europe|publisher=University of Michigan Press|year=1999|isbn=978-0-472-11015-5|pages=82}}
[[Категорија:
[[Категорија:Социологија]]▼
[[Категорија:Политичка филозофија]]
[[Категорија:Религија и политика]]
▲[[Категорија:Социологија религије]]
| |||