Вештачка интелигенција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поништена измена 10868028 корисника 147.91.203.121 (разговор) |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 45:
Иако се ова истраживања сматрају зачетком вјештачке интелигенције, постоје многа друга који су битно утјецала на развој ове области. Нека потичу из области као што су [[филозофија]] (први покушаји формализације резоновања су [[силогизам|силогизми]] грчког филозофа [[Аристотел]]а), [[математика]] (теорија одлучивања и [[теорија пробабилитета]] се примјењују у многим данашњим системима), или [[психологија]] (која је заједно са вјештачком интелигенцијом формирала област [[когнитивна наука|когнитивне науке]]).
У годинама које слиједе скуп у Дартмуду постижу се значајни напреци. Конструишу се програми који рјешавају различите проблеме. На примјер, студенти Марвина Минског ће крајем шездесетих година имплементирати програм -{Analogy}-, који је оспособљен за рјешавање геометријских проблема, сличним онима који се јављају у [[тест интелигенције|тестовима интелигенције]], и програм Стјудент, који рјешава [[алгебра|алгебарске]] проблеме написане на [[енглески језик|енглеском језику]]. Невил и Сајмон ће развити ''-{General Problem Solver}- (-{ГПС}-)'', који покушава имитирати људско резоновање. Семјуел је написао програме за игру сличну дами, који су били оспособљени за учење те игре. Макарти, који је у међувремену отишао на МИТ, имплементира програмски језик [[Lisp
Ова серија успјеха се ломи средином шездесетих година и превише оптимистичка предвиђања из ранијих година се фрустрирају. До тада имплементирани системи су функционисали у ограниченим доменима, познатим као микросвијетови (-{microworlds}-). Трансформација која би омогућила њихову примјену у стварним окружењима није била тако лако изводљива, упркос очекивањима многих истраживача. По Раселу и Норивигу, постоје три фундаментална фактора који су то онемогућили:
| |||