Здравко Чолић је рођен [[30.мај]]а [[1951]].године у Сарајеву.Отац Владимир му је био официр у полицији,а мајка Стана домаћица.Породица Чолић води порекло из [[Херцеговина|херцеговачког]] села [[Влаховићи (Љубиње)|Влаховићи]].<ref>{{cite web|url=http://www.story.rs/profili/zdravko-colic/biografija/2006-2007/408-cerke-su-me-podmladile |title=Zdravko Čolić |publisher=Story.rs |date= |accessdate = 3. 1. 2012.}}</ref>Био је голман у јуниорском погону сарајевског [[ФК Жељезничар Сарајево|ФК "Жељезничар"]],али је касније почео да тренира [[атлетика|атлетику]] и на једном такмичењу освојио друго место иза тадашњег репрезентативца [[Ненад Стекић|Ненада Стекића]].Међутим,одустао је пошто више није постизао значајније резултате.Чолић је био талентован за рецитовање и глуму,па је примљен у Пионирско позориште где је учествовао у представама "Дечаци Павлове улице" и "Кекец и Мојца".Музиком се у то време бавио из хобија;ишао је у музичку школу и учио је да свира [[гитара|гитару]].Са другом Брацом Исовићем је свирао за пријатеље у парку,а у локалним оквирима су били познати као дует "Чола и Иса са Грбавице".У другом разреду [[друга гимназија(Сарајево)|гимназије]],са пријатељем је отишао да проведе празнике у очевој викендици у [[Баошићи]]ма;на предлог пријатеља Чолић се пријавио за такмичење певача аматера у Бијелој.Извео је песму Битлса "-{Lady Madonna}-" и освојио друго место и свој први певачки хонорар.Од своје ране младости постаје члан [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] и [[Савез социјалистичке омладине Југославије|Савеза социјалистичке омладине Југославије]], а касније бива ишчлањен из дотичних [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација]] због учесталог непојављивања и неактивности на [[Политичка партија|партијским]] састанцима и скуповима.
=== Почетак каријере 1968—1972. ===
Схвативши да музика може да чини његову каријеру, Чолић се прикључио групи „Млади и лијепи“, а [[1969]]. године је прешао у „[[Амбасадори|Амбасадоре]]“, које су у то време чинили [[југословенска народна армија|војни]] [[muzičar|музичари]], а једини цивил био је гитариста [[Слободан Вујовић]]. „Амбасадори“ су временом добијали све више понуда за наступе, што војни музичари због својих обавеза нису могли да испуне, па су [[1970]]. Чолић и Вујовић основали „Нове амбасадоре“. „Нови амбасадори“ су тог лета са „[[Индекси]]ма“ свирали у [[Дубровник]]у месец дана. На фестивалу „Ваш шлагер сезоне“ „Нови амбасадори“ су са песмом Зденка Руњића „Плачем за твојим уснама“ освојили седмо место, а песма је постала веома слушана.
